Izvor: Studio B, 23.Feb.2015, 15:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smanjen obim korupcije smanjenjem birokratije

U 2014. koruptivni pritisak je manji, a to je prvenstveno zato što pojedinci imaju znatno manje kontakata sa državnom administracijom, pa je i manje prilike da se zatraži i da novac, izjaivio je danas direktor Centra za liberalno-demokratske studije Boško

Prema njegovim rečima, to se može protumačiti i smanjenjem birokratizacije u zemlji - manje je potrebno saglasnosti, dozvola.

"Smanjen je obim korupcije u zemlji smanjenjem birokratizacije," izjavio je Mijatović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << prezentujući rezultate istraživanja.

Ipak, ljudi u Srbiji misle da se preko korupcije mogu rešiti brojni problemi i da je raširenost korupcije, po oceni ispitanika veoma velika, pokazuju rezultati istraživanja "Korupcija u Srbiji" Centra za liberalno-demokratske studije.

Direktor Centra Boško Mijatović izjavio je da je za 38 odsto srpskog stanovništva, korupcija prihvatljiva, kao i da korupciju kao veći problem doživljavaju obrazovaniji i bolje stojeći građani.

"Deo ljudi u Srbiji je pomiren sa tim da je korupcija jedini način završavanja poslova," rekao je MIjatović i dodao da kao najkorumpiranija zanimanja u Srbiji građani percipiraju policiju, najviše saobraćajnu, a odmah tu su carinski službenici, lokalni politički lideri, lekari.

Prema njegovim rečima, u smislu smanjenja korumpiranosti bitno su napredovali carniski službenici, što potvrđuju objektivna istraživanja, jer je carinska služba u prethodnih 10 godina dosta reformisana.

On je kao nerešen problem označio finansiranje političkih stranaka, posebno izbornih kampanja i dodao da su veliki problemi u borbi protiv korupcije sprovođenje zakona i veoma spori sudski procesi, jer, kako je rekao, deo koruptivnih mogućnosti leži u odlugovlačenju procesa.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je da je ovo istraživanje dobro, jer se bavi stvarnim iskustvima sa korupcijom, a ne samo percepcijom. Tako ovo istraživanje pokazuje da je 27,4 odsto ljudi u Srbiji na neki način dalo mito i to je viši procenat nego što je imala Transparensi internešenel iz ranijih istraživanja.

"Ljudi su imali mnogo manje kontakata sa administracijom i to je navažniji rezulultat istraživanja. Efekat možda bi ponajviše mogao da ima promene u zdravstvu, jer prema ranijim istraživanjima, najveći broj ljudi kada je imao kontakte sa državnim službama, imao je kontakte u zdravstvu," rekao je Nenadić.

Kako je objasnio, podatak da pet puta više ljudi koji daju mito, to čine pod pritiskom, a ne na sopstvenu inicijativu "govori sam za sebe", i da se tu može govoriti o obliku korupcije koji se može klasifikovati kao iznuda, ili taj fenomen može da govori o siromaštvu javnog sektora.

Prema njegovim rečima, veliki problem borbe protiv korupcije u Srbiji je što slučajevi traju preko 10 godina, ali je, kako je rekao, veći problem što 99 odsto slučajeva nikada ne bude prijavljeno.

"Ono što je otkriveno mora se okončati što pre, jer samo to može da podstakne ljude koji imaju saznanja o korupciji da je prijave će znati da se nešto po tome radi," zaključio je Nenadić.

Član Centra za liberalno- demokratske studije Boris Begović rekao je da, prema istraživanju, kada je u pitanju region, zemlja sa najvišim nivoom korupcije je Albanija, dok je u Turskoj najniži nivo korupcije, dok je Srbija negde u sredini, što je, kako je rekao, razlog za brigu.

"Kao i kod mnogih drugih stvari, pozitivan proces promena je više posledica stranih pritisaka, nego naših domaćih zalaganja i svesti da je potrebno nešto učiniti, tako da nevoljno idemo u pozitivnom pravcu," rekao je Begović.

Nastavak na Studio B...