Izvor: Blic, 12.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjen broj nezadovoljnih
Smanjen broj nezadovoljnih
Istraživanje sprovedeno u periodu od 10. do 17. novembra na uzorku od 1.536 ispitanika pokazuje da se, godinu dana nakon promena u Srbiji, materijalni položaj poboljšao za petinu gradana (20 odsto); isti je za 35 odsto, a pogoršao se za 40 odsto. Nezadovoljstvo je prisutnije kod starijih (50 odsto), zatim kod onih srednjih godina (45 odsto) a najmanje kod mladih (30 odsto). Posmatrano po zanimanjima, prisutnije je kod penzionera (50 odsto), zaposlenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u proizvodnji (46 odsto) i poljoprivrednika (44 odsto). Procenat nezadovoljnih je i dalje veoma visok (40 odsto), ali u odnosu na istraživanje od pre pola godine, može se zaključiti da se dešavaju pozitivne promene. U aprilu, u odnosu na septembar prethodne godine, 59 odsto građana je imalo pad standarda, 24 odsto isti i 17 odsto porast. Šest meseci kasnije, odnosno u novembru ove godine, 40 odsto građana beleži pad standarda, 35 odsto je održalo ili se vratilo na isti standard, a 25 odsto ima porast.
Većina građana (55 odsto) se loše hrani - jednako loše kao ranije (33 odsto) ili lošije nego prošle godine (21 odsto). Kvalitetno, kao i prošle godine hrani se 28 odsto ili bolje 17 odsto. Kvalitetom ishrane su nezadovoljniji penzioneri (63 odsto), zaposleni u proizvodnji (62 odsto), domaćice (61odsto) i što je zanimljivo poljoprivrednici (62 odsto).
Većina gradana (63 odsto) ne može da izdvoji dovoljno novca za kupovinu obuće i odeće. Jednako loše kao i prošle godine oblači se 48 odsto ili još lošije 19 odsto.
Samo 10 odsto građana uspeva da uštedi mesečno 50 maraka. Najveći broj onih koji mogu bar toliko da uštede je medu vlasnicima firmi (46 odsto) i šefovima i rukovodiocima (27 odsto).
Od onih koji su zainteresovani za kredite (73 odsto) maksimalna mesečna rata koju bi mogli da podnesu je 50 maraka za 49 odsto građana, 50 do 100 maraka za 19 odsto i više od toga za 8 odsto građana. Sudeći po velikoj zainteresovanosti za kredite i skromnim očekivanjima kada je u pitanju štednja, može se zaključiti da gradani zapravo planiraju da troše novac, a ne da ga štede.
