Izvor: B92, 02.Avg.2021, 20:01

Slučaj će ići na sud? Banke građanima uzele više nego što treba

Slučaj će ići na sud? Banke građanima uzele više nego što treba

Klijenti banaka u Hrvatskoj našli su se u problemu.

Onima koji koriste minus na tekućem računu banke bi trebalo da naplaćuju kamatnu stopu od najviše 7,61 posto, ali one su našle način kako da to bude gotovo deset posto, a da zaduženi klijenti toga nisu ni svesni. Sve je bilo prećutno.

Minus na tekućem računu može koristiti oko 1,82 miliona građana, pri čemu njih oko 95.000 ima ugovoren dozvoljni minus i plaća najviše dopuštenu efektivnu kamatnu stopu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (EKS), dok preostalih više od 1,7 miliona, naravno ako koriste minus, plaćaju veću kamatu nego što bi trebalo. Nekadašnji dopušteni minus gotovo je potpuno iščezao iz upotrebe, piše Jutarnji list.

Da je odlazak u minus najskuplje zaduživanje, građanima je dobro poznato, što sugerišu i brojke. Ukupni iznos prekoračenja po transakcijskim računima, prema podacima HNB-a, u junu je iznosio 6,3 milijarde kuna (840 miliona evra) i u poslednjih pet godina smanjio se za 1,5 milijardi kuna (200 miliona evra). Ipak, korisnika minusa i dalje je mnogo. Uz pretpostavku da u proseku iznosi 10.000 kuna (oko 1.300 evra), proizlazi da više od pola miliona ljudi koristi taj prećutni minus. Koliko su bankama platili više nego što je trebalo ili toga bili svesni?

Nepoštena praksa

Gruba računica govori da bi moglo biti reči o oko 140 miliona godišnje (18,7 miliona evra), pa bi u dve i po godine, koliko se masovno koristi nova praksa, to bilo oko 350 miliona kuna.

Hrvati zavode red: Prećutni minus samo do 200 evra

"Ljudi misle da viša kamatna stopa za jedan ili dva procentna boda nije vredna gubljenja vremena, ali to na kraju ispadaju jako veliki iznosi. Banke dobro znaju matematiku", kaže Denis Smajo iz Udruženja Potrošač, koji smatra da bi i ovaj slučaj mogao da završi tužbama.

"Ljudi bi svojim bankama trebalo da počnu da postavljaju pitanja o ovoj nepoštenoj praksi i povratu više naplaćenog novca. Jer, svaka praksa u kojoj banke posluju netransparentno i ostvaruju ekstra zaradu na štetu svojih korisnika je nepoštena, pa su i odluke o uvećavanju kamatnih stopa iznad zakonskih ograničenja ništavne", ističe Smajo.

Dodaje kako je to u suprotnosti s više zakona i ne može se pokriti nikakvim papirima i ugovorima. Ako klijenti banaka budu razmišljali o tužbi, podseća ih da za nepoštenu praksu ne postoji zastarivanje potraživanja.

Kada su krajem 2018. godine banke prelazile s dozvoljenog na prećutni minus, objasnile su da to rade zbog "usklađivanja s novim propisima", da suštinski sve ostaje isto kao i kod dosadašnjeg minusa, samo će sve biti jednostavnije za ugovaranje. Sve je ostalo isto, osim cene. Može se očekivati da banke za tu praksu imaju dobro pravno pokriće te da će je neki potrošači pokušati osporiti. Ipak, neobično je da su banke posegnule za "malim slovima" ako se ima u vidu činjenica da je u proteklih desetak godina, nakon finansijske krize, ulaska u EU i slučaja franak, zaštita potrošača dobila sasvim novu dimenziju.

Povodom prošlonedeljne najave HNB-a da će pokrenuti zakonske izmene i ograničenje korišćenja spornog proizvoda, tek su poručile da "svakako podržavaju sve inicijative koje će omogućiti unapređenje sistema zaštite potrošača te dodatno sprečiti prekomerno zaduživanje". Isto tako, nije ovo prvi put da su banke našle način kako da zaobiđu pravila HNB-a, u ovom slučaju Odluke o efektivnoj kamatnoj stopi s kraja 2017. godine. Kako je do svega došlo, pre nekoliko dana objasnio je viceguverner Bojan Fras, rekavši da su prećutna prekoračenja "znatno oskudnije regulisana i za njih se ne primenjuje ograničena mera najvišeg iznosa kamata", a konačni je rezultat da su i 30 posto skuplja od onih u režimu dopuštenih. Iako tako nije trebalo da bude, dva proizvoda, dopušteno i prećutno prekoračenje, stopila su se u jedan, na način da omogućuju primerenu zaštitu potrošača. Zašto je centralnoj banci trebalo tako dugo da reaguje, dok prećutni minusi nisu dosegli udeo od 95 posto?

Ključni su prigovori

U HNB-u pojašnjavaju da su ispitivanje bankovne prakse sproveli u 2020. godini, te da je nakon toga usledila koordinacija s Ministarstvom finansija, od kojeg je podrška za zakonsku izmenu stigla u junu ove godine. No, ključnim smatraju da u vezi s prećutnim prekoračenjima nisu primili veći broj prigovora, "inače dragocen izvor informacija za HNB koje se koriste u okviru redovnih nadzornih aktivnosti, ali i kao indikator za (pre)ispitivanje pojedinih bankovnih praksi". Relativno mali broj prigovora, dodaju, govori u prilog tome da većina korisnika i nije svesna promene koja je nastupila. Sada kad su postali svesni, očekuje se i velik broj prigovora.

Prava potrošača: Kamata se jednostrano menjala kao i za franak

Prekoračenje po tekućem računu može biti prećutno ili dopušteno. Prema pojašnjenju HNB-a, banka sme bez zahteva korisnika omogućiti takozvano prećutno prekoračenje po računu, a korisnik ga prihvata time što se počinje njime koristiti. U slučaju dozvoljenog prekoračenja, pak, klijent mora da podnese zahtev koji banka odobrava ili ne.

Šta sve plaćamo bankama? Proverite spisak i cene usluga VIDEO

Zakonski su jasno propisane i obaveze banaka o obaveštavanju klijenata. Dok su dopuštena prekoračenja predstavljala ugovor o kreditu, uz punu zaštitu potrošača, prećutno prekoračenje, objašnjava HNB, poslovni je odnos regulisan ugovorom o tekućem računu, banka ima samo obavezu pružiti informacije o kamatnoj stopi i naknadama, nije bila potrebna procena kreditne sposobnosti, ograničenje visine EKS-a, ni primena odredbe o otplati duga u 12 rata u slučaju smanjenja ili ukidanja prekoračenja.

Denis Smajo smatra da opet, kao i u slučaju kredita u švajcarskim francima, odluke banaka predstavljaju jednostranu promenu kamatnih stopa, a to je ništavna poslovna praksa.

"Banka nije dala sve potrebne transparentne informacije kako bi korisnik prekoračenja mogao sam doneti informisanu odluku o tome hoće li izabrati prećutno skuplje ili odobreno jeftinije prekoračenje", objašnjava.

HNB je sada pokrenuo inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o potrošačkom kreditiranju, kojima će se bankama propisati nova pravila, a ujedno ih je pozvao da se već sada moraju početi usklađivati pa se može očekivati da će idućih meseci klijente obaveštavati o novitetima. Uz ostalo, kod prećutnog prekoračenje EKS će moći biti kao i u slučaju ugovorenog dopuštenog prekoračenja, a to znači najviše dopušten za potrošačke kredite (zatezna kamata uvećana za dva procentna boda). Takođe, prećutni minusi više neće moći dosezati iznose koji su 300 posto veći od redovnih primanja, nego najviše 1.500 kuna (200 evra). Ako dođe do njegovog smanjenja ili ukidanja, banke će klijentima morati da ponude otplatu duga u 12 rata kao i u slučaju dopuštenih i ugovorenih prekoračenja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.