Izvor: B92, 01.Dec.2011, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija sve bliža recesiji
Ljubljana -- Slovenija se opasno približava novoj recesiji. U novembru inflacija je porasla za 2,7 odsto na godišnjem nivou, a u odnosu na oktobar povećala se 0,7 odsto.
Proizvodnja je u trećem kvartalu pala za 0,2 odsto manja nego u prethodnom tromesečju, dok je izvoz povećan, ali znatno sporijim tempom nego u prvoj polovini godine.
Ipak, takvo kretanje izvoza ne može u potpunosti da nadoknadi sve veće smanjenje potrošnje, ističu u slovenačkom Zavodu za statistiku.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Nezaposlenost u Sloveniji je u septembru dostigla 11,5 odsto, a slovenačka centralna banka je upozorila da je moguće da će ponovo morati da revidira naniže prognozu privrednog rasta za 2012. sa trenutnih 1,3 odsto.
Profesor ekonomije sa Ljubljanskog univerziteta Maks Tajnikar smatra da je glavni problem slovenačke ekonomije nizak nivo investicija, kome ne pomaže kriza u evrozoni, zbog koje banke nerado pozajmljuju novac preduzećima.
Kamatne stope na obveznice su ovog meseca dostigle opasni nivo od sedam odsto. Danas su prinosi na desetogodišnje dužničke hartije pali na 6,90 odsto sa jučerašnjih 7,06 odsto, prenela je slovenačka agencija STA
Agencija za ocenu kreditnog rejtinga "Standard end purs" snizila je u oktobru rejting Slovenije, nakon što je to već učinila agencija "Mudis", navodeći kao razlog pogoršanje fiskalne pozicije te zemlje, kao i neuspeh zakonodavaca da iznesu "uverljivu" strategiju.
Globalna finansijska kriza teško je pogodila slovenačku izvozno orijentisanu ekonomiju, proizvodnja je 2009. smanjena za 8,1 odsto, a vlada u Ljubljani od tada plaća ceh.
Kada je Slovenija postala članica zone evra 2007, javni dug je iznosio 23,4 odsto BDP-a, dok Evropska komisija za ovu i sledeću godinu prognozira nivo od 45,5 odnosno 50,1 odsto.
Izbori koji su zakazani za nedelju trebalo bi da donesu promenu kada je u pitanju premijersko mesto. Očekuje se da će premijera Borut Pahora biti zamenjen nekadašnjim premijerom Janezom Janšom, koji je obećao strukturne reforme i smanjenje državne potrošnje.
Dužnička kriza u evrozoni već je dovela do promene vlasti u nizu zemalja kao što su Grčka, Italija i Španija.
Janša bi došao na vlast u mnogo gorim uslovima, nego u prvom mandatu od 2004. do 2008, kada je Slovenija beležila veliki privredni rast, imala nezaposlenost ispod sedam odsto, a javne finansije su bile u solidnom stanju.
