Izvor: Politika, 07.Jan.2015, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenci pokupovali srpske pekare
Nekadašnji veliki proizvođači hleba prepustili mesto novim firmama
Kriza je promenila sliku industrijskog pekarstva kod nas. Veliki su postali manji, mali veći, a gotovo niotkuda pojavili su se neki potpuno novi igrači koji sada „vladaju” našim tržištem hleba i peciva.
Najveći „pekar” u Srbiji je slovenački „Don Don”, poznat po svom brendu „tvojih pet minuta”. Ovom činjenicom nije se pohvalila sama kompanija, već to tvrde njihovi konkurenti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ova firma na srpskom tržištu posluje od 2008. godine, a u svom vlasništvu, kao i u zakupu, ima desetak većih industrijskih pekara. Zakupci su „Fidelinke” iz Subotice, „Žitoprodukta” iz Zrenjanina, imaju pogon u Pudarcima nadomak Beograda, hleb i pecivo proizvode u Jakovu, Kragujevcu, kraljevačkom „Pekarstvu”, niškom „Žitopeku”, Svrljigu, u „Dobrom Peku” u Vrnjačkoj Banji, „Zlatnom Peku” u Leskovcu. Rečju, „pokrili” su teritorijalno celu Srbiju. Prema podacima sa njihovog sajta dnevno proizvedu 250.000 vekni hleba. Prema veličini proizvodnje, broju proizvodnih pogona i pokrivenosti tržišta postali su broj jedan.
Usputni posmatrač ovog tržišta verovatno živi u uverenju da je, možda, najveći pekar u Srbiji i dalje beogradski „Klas” udružen s nekada još većom „Beogradskom pekarskom industrijom”. Obe firme je svojevremeno privatizovao biznismen Zoran Drakulić, a ovom sistemu pridodao je kupovinom još i druge pekare po Srbiji. Na primer, i niški „Žitopek” je ranije bio u sastavu „Klasa”, a sada je u sastavu „Don Dona”. Drakulić je kupio i gradske pekare u Valjevu, Paraćinu, Bačkoj Palanci. Međutim, početkom krize vlasništvo nad njima morao je da ustupi američkim investicionim fondovima kod kojih se zaduživao. Novi gazda nije sledio njegovu politiku i usledila je prodaja svih kupljenih pogona izuzev beogradskih.
Preciznih podataka o tome koliko je čiji udeo na tržištu nema, jer takva istraživanja vlasnici velikih industrijskih, pekarskih sistema ne naručuju, ali upućeni tvrde da je „Klas” u međuvremenu pao na treće mesto, a da je na drugom malo poznata industrijska pekara „As Braća Stanković” nastala 2002. godine čiji je početak bio, podrazumeva se, u zanatskoj radnji.
Odgovor na pitanje – kako je došlo do toga da se tržište hleba „prepakuje” ili promeni u poslednjih nekoliko godina verovatno treba potražiti u našim privatizacionim turbulencijama. Neki novi vlasnici privatizovanih fabrika nisu se snalazili, pa su one poput poznate „Fidelinke” i nekih drugih otišle u stečaj. Do definisanja konačnog statusa, što će reći traženja vlasnika, uz to da ne prestane proizvodnja i fabrika ne postane samo groblje gvožđa, put je vodio preko zakupa kapaciteta što je „Don Don” i iskoristio.
Momir Lazić, nekadašnji direktor „Klasa”, a sada to isto u pekari „As Braća Stanković”, kaže da su razlog za promenu slike vlasništva u pekarstvu poslednjih godina zaslužni i kriza i privatizacija.
– To što je neko kupio industrijsku pekaru ne znači nužno i da zna kako funkcioniše ovo tržište. Kriza je to i pokazala. Tržište se nije povećalo, već naprotiv – smanjilo. Svi se mi borimo za istog kupca čija je kupovna moć smanjena. Hleb je jevtin. Cena mu je možda niža samo u Makedoniji. Konkurencija je velika, tržište usitnjeno, a nema razvoja, novih tehnologija. Zbog borbe za kupca opterećuju nas visoki troškovi distribucije. Očekujemo tešku godinu – kaže Lazić.
Za istog kupca se tuku i velike industrijske i manje, zanatske pekare i, po našem sagovorniku, sada tržište hleba dele na „ravne časti”. Nekada su velike pekare pokrivale dve trećine tržišta hleba i peciva.
Da je slovenačka kompanija „Don Don” najveći pekar u Srbiji tvrdi i Sima Matić iz udruženja „Žitovojvodina”.
– Pitate me – kako je došlo do toga. Ima tu svega, od priča o našim privatizacijama, lošim kadrovima, do velikog udela sive ekonomije u našem pekarstvu i mlinarstvu zbog čega su oni koji su legalno poslovali izgubili bitku na tržištu. Država nema strategiju. Pogledajte koliko je kriminala u Robnim rezervama. „Don Don” je došao s jasnim planom i znaju šta žele – kaže Matić.
Po njemu, a njegova saznanja su, ograničava se, samo s vojvođanskog tržišta, velike industrijske pekare su mnogo više izgubile tržišnu trku i sada zauzimaju tek petnaestak odsto tržišta hleba.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 07.01.2015.
