Izvor: Politika, 11.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenci kupuju slovenačko
Slogan je naišao na pozitivne reakcije gotovo svih političkih partija, pri čemu neke naglašavaju da je „dobrodošao, iako je malo okasnio”
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 11. aprila – Komora poljoprivrednih i prehrambenih preduzeća Slovenije, koja okuplja više od 100.000 radnika, pre dva dana je lansirala propagandnu akciju „Kupujmo slovenačko”. Zatim su ljubljanski mediji, kao po komandi, počeli da ispituju građane: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Da li prilikom nabavke namirnica obraćate pažnju na (njihovo) slovenačko poreklo?” Od gotovo deset hiljada gledalaca koji su se odazvali pozivu tabloidne televizijske stanice „Pop TV”, čak polovina je odgovorila da im je „slovenački element” odlučujući kada pazare neki proizvod u dućanu, 36 odsto to negira, a ostalima je svejedno.
Slovenačke promotore ideje o etnocentrizmu u kupovini hrane ne brine saznanje da je povodom istovetne akcije u Hrvatskoj još 1997. godine Brisel reagovao još 2006. Tada je Evropska komisija upozorila hrvatsku vladu da akcijom „Kupujmo hrvatsko” diskriminiše proizvođače iz drugih država, na šta je predsednik hrvatske privredne komore odgovorio da će se „komora prilagoditi pravilima EU kada za to dođe pravo vreme”. Tako su u Hrvatskoj čak 293 proizvoda tokom proteklih 11 godina stekla sertifikat „izvorno hrvatsko” ili „hrvatski kvalitet”. Prošlogodišnje istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da čak 25 odsto ispitanika tvrdi da zahvaljujući toj akciji kupuje „više hrvatskih proizvoda”, dok je 56 odsto tvrdilo da smatra da „time pomažu hrvatskoj privredi” da stane na noge. Pored prehrambenih artikala, na spisku „izvorno i kvalitetno hrvatsko” našli su se, uz džemove od smokava, maslinovo ulje i drugu hranu, i čipka s ostrva Paga, lak za parket, kamen iz Benkovca, aluminijumske folije"
Otuda komora poljoprivrednika sa slovenačke strane međe želi da kod domaćih potrošača postigne sličan efekat, iako Brisel istu stvar osuđuje u susedstvu koje nije deo Unije. Tako službena Ljubljana na čelu EU ličnim primerom pokazuje da je politika jedno, a interesi (domaćeg) kapitala drugo, pa je izostala osuda „predsedavajuće Evropske unije” protiv onih koji u Sloveniji bude „nacionalnu svest” potrošača.
Tatjana Zagorac, predstavnica proizvođača hrane, ne krije nadu da će slovenački potrošači s entuzijazmom prigrliti akciju koja potire globalno, a privileguje sve što je proizvedeno u Sloveniji, uprkos sumnjama analitičara koji podsećaju da je kupovna moć priličnog dela stanovništva opala zbog inflacije koja je prešla šest odsto i sve učestalijih poskupljenja hrane. Zato oni sa najnižim primanjima teško sebi mogu da priušte skupe artikle sa etiketom „slovenačko”. Zagorčeva odgovara da „svaki potrošač treba da nađe odgovarajući (slovenački) proizvod i podrži akciju”, jer „smanjivanje broja slovenačkih proizvoda na rafovima ne donosi ništa dobro ni seljacima, ni prehrambenoj grani industrije, ni potrošaču”.
Na upozorenje da Slovenija dobar deo prehrambenih sirovina uvozi da bi od njih načinila finalne proizvode, Tatjana Zagorac patriotski podseća da slovenačka „preduzeća brižljivo biraju dobavljače sirovina, a slovenačka industrija proizvodi namirnice po visokim standardima”. Zato su slovenački proizvodi superkvalitetni. I tu zaključuje „kupujmo slovenačko, kupujmo naše”, jer je „u slovenačke proizvode utkana tradicija i kvalitet”.
Slovenački proizvođači hrane, u prvom redu ratari i stočari, navijaju da potrošači smanje potrošnju inostrane robe, čime bi očuvali radna mesta u prehrambenoj industriji.
Predsednik prehrambene industrije „Žito” i predsednik komore koja je pokrenula akciju Iztok Bric kaže: „Mi Slovenci smo premalo osvešćeni i preretko posežemo za slovenačkim proizvodima”, stoga „odluka za kupovinu slovenačkog mleka, testenina, pića nije samo odluka za slovenački doručak ili ručak, već se kroz kupovinu slovenačkih proizvoda daje i podrška slovenačkom poljoprivredniku i domaćoj prehrambeno-prerađivačkoj industriji”.
Paniku među ovdašnjim proizvođačima hrane potpirili su veliki strani trgovački lanci koji su poslednjih godina konačno prodrli na slovenačko tržište, poput niskobudžetnog „Hofera” ili „Lidla” koji uz razne akcije nude robu jeftiniju od one kod „najboljeg komšije” u kojima se reklamira „slovenačka robna korpa”.
Zanimljivo je da sve televizije, kao po komandi, proteklih dana objavljuju reportaže snimljene ispred raznih prodavnica s bakalukom u kojima se kupci kunu da kupuju slovenačke brendove, jer su „kvalitetniji” i „sigurniji”. Ne pomaže ni cinizam ekonomista koji opominju da je slovenačka proizvodnja sirove hrane nedovoljna, pa mnogi proizvodi, za koje kupci veruju da su „naši”, uistinu sadrže sastojke proizvedene daleko van granica Slovenije. Novinari su optimistički otkrili i da je na policama ljubljanskih trgovina 70 odsto robe slovenačkog porekla, pa direktorka Trgovačke komore Marič Lah kaže da takvu „nacionalnu privrženost naše trgovine treba iskoristiti i putem projekta ’Kupujmo slovenačko’”.
Slogan je naišao na pozitivne reakcije gotovo svih političkih partija, pri čemu neke naglašavaju da je „dobrodošao, iako je malo okasnio”, drugi ističu da kupovina slovenačke robe predstavlja važan korak u obezbeđenju zdravog života stanovništva, a treći da „nacionalni identitet” nalaže građanima da „kupovinom domaće robe pomažu slovenačkoj privredi”.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 12/04/2008]
