Izvor: Politika, 07.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodan uvoz, jevtiniji benzin?
Kada cene goriva budu u okruženju rasle NIS će zadržavati postojeće kako bi privoleo prometnike da se snabdevaju u domaćim rafinerijama
Vozači u Srbiji točiće najverovatnije još samo do kraja ove godine gorivo po cenama najnižim u okruženju. Od januara naredne godine cene benzina i dizela će po svoj prilici biti identične onima u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori gde su uvek bile više nego u Srbiji.
Razlog za to je izmena važeće Uredbe o cenama derivata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << shodno kojoj se sada maloprodajna cena menja svakih 15 dana u zavisnosti od cene sirove nafte i kursa dolara.
Uporedo sa izmenom Uredbe o cenama biće ukinuta Uredba o zabrani uvoza i umesto nje uveden slobodan uvoz goriva na koje će se plaćati carina od 18 odnosno 30 odsto. U tom slučaju će se cena goriva u Srbiji formirati tako što će se, kako ističu u NIS-u, na uvoznu cenu derivata obračunavati troškovi transporta i premije, plus carina.
Međutim, kako bi bili konkurentni i privoleli prometnike da i posle "liberalizacije" kupuju gorivo isključivo kod NIS-a, u ovoj kompaniji kažu da benzin i dizel – neće biti skuplji nego u okruženju. Prodavaće se po istoj ceni, ili čak nižoj.
Ukoliko novi Zakon o carinama prođe skupštinsku proceduru, NIS će svakodnevno pratiti kretanja u okruženju i prema tome formirati svoje cenovnike kako prometnici ne bi imali razloga da istu robu kupuju napolju, kad su im već na raspolaganju rafinerije NIS-a. Ukoliko cena goriva u inostranstvu skače, trgovci tek onda neće imati potrebe da ga kupuju izvan Srbije, a ukoliko cena u okruženju bude padala, NIS će se prilagoditi i toj promeni, kako bi prometnici imali računicu da opet pokucaju na ista vrata.
Iako u većini stranih naftnih kompanija koje su već došle na srpsko tržište još uvek ne žele da izlaze sa "pričom šta će biti ako bude", za sada je izvesno da će ruski "Lukoil" odmah po otvaranju granica i uz ovolike carine sigurno uvoziti sve vrste derivata. Jer, prema tvrdnjama Vladimira Repina, generalnog direktora "Lukoil-Beopetrola", žele srpskom tržištu da ponude kvalitetne derivate koji odgovaraju evropskih standardima a koji se već proizvode u "Lukoilovim" rafinerijama u Rumuniji i Bugarskoj.
Aleksandar Mileusnić, direktor privatne nafte kompanije "Petrobart-AVIA" kaže da je teško parirati "Lukoilu", a još teže naći računicu da se uz ovolike carine uvoze derivati. Po njemu je najavljeno ukidanje Uredbe o zabrani uvoza derivata zamenjeno još strožom merom – visokim carinama koje će većinu prometnika ponovo odvesti u NIS, po robu, što možda i jeste cilj, kako bi se naš naftaški gigant sačuvao dok ne bude potpuno privatizovan. U suprotnom će uvoznici raditi sa gubitkom, a to nikome nije cilj.
Mnogo će veći problem, po Mileusniću, biti ukoliko novi Zakon o carinama ne obuhvati sve one derivate na koje se sada ne plaća carina, porezi i akcize, a koji odlično mogu da posluže za namešavanje goriva. Poput petroleja ili nekih drugih baznih ulja i da potom završe na pumpama kao dizeli koji će se prodavati po punoj ceni, kao da su uvezeni i na njih plaćena carina.
U tom slučaju će jedino dobro proći onaj ko je robu uvezao, jer će dobro zaraditi i na jednoj jedinoj cisterni, ali je loše što se stvaraju uslovi za ponovni šverc goriva. On je, kako kaže, skeptičan da će NIS kako najavljuje biti u stanju da proizvode dovoljne količine evrodizela, te da će i on morati da ih uvozi.
U Ministarstvu energetike kažu da ukidanje Uredbe o zabrani uvoza derivata nikako ne znači automatsko ukidanje i Uredbe o cenama. Planirano je da se Uredba o cenama modifikuje, odnosno da se u formulu uračunaju i nove carinske stope koje još uvek nisu usvojene, nabavna cena derivata, umesto dosadašnje cene uralske nafte, kao i premija za Srbiju koja će se tek utvrditi. U resornom ministarstvu još napominju da će se detalji znati za koji mesec, kao i da će se pažljivo pratiti kako izgleda primena nove uredbe u praksi.
Ostaje, međutim, nejasno šta će biti sa zemljama sa kojima je Srbija potpisala međudržavni sporazum da se na uvoz pojedinih vrsta derivata ne plaćaju carine, kao što je slučaj sa Makedonijom, Rusijom, Bugarskom, Hrvatskom, Rumunijom.
Jasna Petrović
[objavljeno: 07.10.2006.]
