Izvor: S media, 17.Nov.2010, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodan izvoz nameštaja u Rusiju od 1. januara
Od 1. janura iduće godine u Rusiju će biti slobodan izvoz nameštaja, bez carina, jer tako predvidja Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Rusije, izjavio je danas sekretrar Udruženja za drvnu industriju Privredne komore Srbije Vladimir Burda.
Burda je na sastanku srpskih i slovenačkih proizvodjača nameštaja, održanom ne Beogradskom sajmu, rekao da to istovremeno znači bescarinski izvoz nameštaja za kuhinje, dnevne i spavaće sobe i u Belorusiju i Kazahstan.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
To će naše proizvode učiniti konkurentnijim, jer će biti jeftiniji za 20 odsto od nameštaja iz drugih zemalja, ali je potrebno da ti proizvodi imaju status srpskog proizvoda, odnosno da 51 odsto delova bude iz Srbije, ukazao je Burda predstavnicima drvnih klastera Srbije i Slovenije koji pregovaraju o zajedničkoj proizvodnji za izvoz na treća tržišta.
On je takodje upozorio da sav nameštaj koji ide na rusko tržište mora imati GOS standard, što će prethodno ocenjivati posebna komisija iz Rusije.
Otvoren 48. sajam nameštaja u Beogradu
Predstavnik slovenačkog klastera drvne industrije Bernard Likar je predočio da slovenačka vlada ima proseban program kroz koji finansira strateška bilateralna partnerstva, u okviru kojih se vode i pregovori srpske i slovenačke drvne industrije.
Likar je dodao da je u Sloveniji pod šumama 62 odsto teritorije, od čega su 60 dosto četinari, a 40 odsto lišćari, što je komplemetarno resursima Srbije, koja ima mnogo više lišćara, ali joj nedostaju četinari.
Predstvnik PKS-a Rašo Milić je rekao da Srbija ima 2,25 miliona hektara pod šumama, od čega četinari čine samo 12 odsto, najviše je bukovih šuma 40 odsto i hrastovih oko 28 odsto. Problem je što je drvo iz godine u godinu sve lošijeg kvaliteta, tako da samo 40 odsto predstavlja tehničko drvo, a 60 odsto ogrevno.
Godišnje oko milion kubika drveta ide u preradu, ali je u izvozu rezanih ploča i gradje za devet mesci ostvaren deficit od 28 miliona dolara, dok je sa nameštajem situacija mnogo bolja, što je doprinelo da ukupan suficit u razmeni bude 28 miliona dolara.
Milić je dodao da je ove godine ostvaren rast izvoza od 10 odsto, što je još uvek manje za 30 odsto nego 2008. godine. Sa Slovenijom smo ostvarili suficit, jer smo imali izvoz od 20 miliona, a uvoz od 7,5 miliona miliona dolara.
Na sastanku je konstatovano da na ruskom tržištu šansa postoji pre svega u izvozu kvalitetnog nameštaja od masiva i ukazano da treba uspostavljati kontakte sa investitorima koji grade objekte po sistemu "ključ u ruke", jer su ruski investitori uglavnom verni poslovnom partneru, koji se pokaže pouzdan u prvom poslu.
(Tanjug)
