Izvor: Politika, 26.Avg.2011, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šljiva vodeća u proizvodnji voća

Srbija i dalje druga zemlja po proizvodnji ovog voća u Evropi

Proizvodnja šljiva u Srbiji obuhvata gotovo 40 odsto ukupne produkcije voća, a prema procenama stručnjaka, unapređenjem šljivarstva mogli bi da se postignu još značajniji efekti, posebno u izvozu. Srbija po proizvodnji šljive zauzima drugo mesto u Evropi, a to voće u našoj zemlji zauzima prvo mesto kako po zasađenoj površini, tako i po proizvodnji, izjavio je Tanjugu pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Miloš Milovanović.

„Ukupan broj rodnih stabala u 2010. godini u Srbiji iznosi 41,2 miliona, od čega je 94 odsto u centralnoj Srbiji”, naveo je Milovanović i dodao da prosečan prinos šljive u poslednjih pet godina iznosi 14 kilograma po stablu. U tradicionalno podignutim zasadima šljive, sa gustinom sadnje od oko 400 sadnica po hektaru i zastarelim sortimentom, prinos je oko osam kilograma po stablu, precizirao je Milovanović.

„U savremenim intenzivnim zasadima šljive kojih je sve više, sa gustinom sadnje od 800 do 1.200 sadnica po hektaru, primenom savremene tehnologije i agrotehničkih mera, kao i odgovarajućim sortimentom, postiže se prinos od 16 kilograma po stablu, odnosno od 20 do 30 tona po hektaru”, istakao je Milovanović.

On je ukazao da su osnovni uzroci niskog prinosa šljive u starim zasadima –virus šarke, neadekvatna sortna struktura (sortiment) i ekstenzivna, usitnjena proizvodnja. Šljiva se uzgaja na teritoriji cele Srbije, ali su tradicionalni rejoni gajenja šljive zapadna Srbija i Šumadija, kazao je Milovanović, dodajući da najviše stabala šljive ima u šumadijskom, kolubarskom, mačvanskom, zlatiborskom, topličkom i moravičkom okrugu.

Šljiva je prošle godine u ukupnoj produkciji voća (1,07 miliona tona) u našoj zemlji učestvovala sa 39,7 odsto, odnosno 426.846 tona, a lane je zabeleženo povećanje izvoza šljiva iz Srbije od 38,9 odsto u odnosu na 2009, rekao je on.

Srbija je u odnosu na ukupnu količinu šljive koju je proizvela u 2010. godini, izvezla 15 odsto, odnosno 66.420 tona, a u ukupnoj vrednosti izvoza voća u 2010, šljiva je učestvovala sa 15 odsto (54,2 miliona dolara), precizirao je Milovanović. U svežem stanju se izveze 65 odsto šljive, smrznute – 25 odsto i sušene – 10 odsto, a, kako je istakao Milovanović, izvoz svih kategorija šljive ima tendenciju blagog rasta.„Najviše se izvozi sveža, a od 2008. godine počinje i izvoz smrznute šljive. Suva šljiva u poslednjih pet godina učestvuje u ukupnom izvozu šljive sa devet do deset odsto”, kazao je Milovanović.

Evica Mihaljević iz asocijacije „Plodovi Srbije” izjavila je Tanjugu da je iz Srbije za prvih sedam meseci 2011. iz Srbije izvezeno ukupno 17.700 tona šljive, i to 5.000 tona sveže šljive, 10.000 tona zamrznute, 1.200 tona suve šljive i 1.500 tona pekmeza.

Sveža šljiva iz Srbije uglavnom je „otišla” put Rusije gde je plasirano 90 odsto tog voća, a ostatak je izvezen uglavnom u zemlje u okruženju, Mađarsku, Austriju…, navela je Mihaljević. Mihaljević je napomenula i da je avgust „udaran” mesec za šljivu, ali da je već sigurno da će izvoz tog voća ove godine biti „ako ne viši, onda na nivou prošle godine”.

Zamrznuta šljiva se najviše izvozi u Nemačku, Austriju, Holandiju, Belgiju i Švajcarsku, suva šljiva na rusko i evropsko tržište, a „naturalni” pekmez bez dodatka šećera u evropske zemlje – Nemačku, Austriju, kazala je ona. Govoreći o perspektivi izvoza tog voća, Mihaljević je kazala da je cilj da suva šljiva nađe veće tržište.

----------------------------------------------------------------------

Po­če­li Da­ni šlji­ve

Bla­ce – De­ve­ta po re­du ma­ni­fe­sta­ci­ja Da­ni šlji­ve, po­če­la je ju­če u Bla­cu. Na štan­do­vi­ma, u cen­tru ove va­ro­ši­ce iz­me­đu Ja­strep­ca i Ko­pa­o­ni­ka, iz­lo­že­ni su naj­kva­li­tet­ni­ji plo­do­vi ra­znih so­ra­ta šlji­va, kao i ra­zno­vr­snih pre­ra­đe­vi­na od ovog vo­ća: dže­mo­vi, slat­ka, pek­me­zi, so­ko­vi i, iz­nad sve­ga – ra­ki­je.

Po ga­je­nju šlji­va blač­ki kraj je po­znat u ce­loj ze­mlji. Ov­de, na­i­me, pro­seč­no po sta­nov­ni­ku i po ze­mlji­šnoj po­vr­ši­ni, ima naj­vi­še za­sa­da šlji­va u Sr­bi­ji – pre­ko dva mi­li­o­na sta­ba­la.

To­kom Da­na šlji­va bi­će pri­re­đe­no niz kul­tur­nih i pri­vred­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja. Bi­ra­će se naj­bo­lja ra­ki­ja, naj­bo­lji šlji­vik, naj­bo­lji iz­lo­žbe­ni štand, naj­bo­lje tra­di­ci­o­nal­no je­lo ovo­ga kra­ja, na­rav­no i „mis šlji­va”. Pri­vred­ni­ci će odr­ža­ti sa­ve­to­va­nja i dogovore za Okru­glim sto­lom, a estradni umet­ni­ci za­ba­vlja­će gra­đa­ne na tr­gu.

D. B.

----------------------------------------------------------------------

Pra­znik šlji­ve u Ose­či­ni

Ose­či­na– Še­sti Sa­jam šlji­va, na ko­jem uče­stvu­je vi­še od 200 iz­la­ga­ča iz Sr­bi­je i re­pu­bli­ka biv­še Ju­go­sla­vi­je, otvo­ren je pre­kju­če u Ose­či­ni.

Sa­jam se za­vr­ša­va su­tra, a or­ga­ni­za­to­ri oče­ku­ju 20.000 po­se­ti­la­ca.

Mi­ni­star za kul­tu­ru, me­di­je i in­for­ma­tič­ko dru­štvo Pre­drag Mar­ko­vić pod­se­tio je pri­sut­ne pri­li­kom otva­ra­nja Saj­ma da je šlji­va „po­ma­lo za­bo­ra­vlje­na” u Sr­bi­ji. „Dr­ža­va Sr­bi­ja po­ma­že se­lja­ka, ali ne­do­volj­no jer ne­ma nov­ca zbog to­ga što se no­vac iz­dva­ja od po­re­za ko­ji se ubi­ra i od se­lja­ka”, ka­zao je on.

U Pod­go­ri­ni, či­ji su cen­tri Ose­či­na i Pec­ka, go­di­šnje se pro­iz­ve­de oko 18.000 to­na šlji­va sa mi­li­on sta­ba­la tog vo­ća na oko 3.000 hek­ta­ra.

Lo­kal­na sa­mo­u­pra­va je 2010. go­di­ne pod­sti­caj­nim sred­stvi­ma po­mo­gla po­di­za­nje no­vih 50 hek­ta­ra šlji­vi­ka.

Be­ta

objavljeno: 27.08.2011.

Nastavak na Politika...