Izvor: S media, 04.Dec.2010, 13:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slabljenje kune - put u katastrofu
Suočeni sa mogućom devalvacijom nacionalne valute - kune, hrvatski mediji sve više pažnje posvećuju toj temi, sa izraženim stavom da bi takav potez u mnogome ugrozio sve siromašnije stanovništvo i da bi ga, ako je ikako moguće, trebalo izbeći.
U tom svetlu, u tekstu novinarke Lidije Kiseljak i člana uprave "Partner banke" Anta Žigmana, koji je objavio "Večernji list", navodi se deset razloga zašto je "slabljenje kune put u katastrofu".
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Prvi, ujedno često navodjen i kao najjači, razlog je što devalvacija povećava otplatu kredita stanovništva i preduzeća, uz objašnjenje da je velika većina stanovnika i privrede uzela dugoročne kredite sa valutnom klauzulom.
U Hrvatskoj kriza - na bis
Drugi razlog je automatsko povećanje cene uvoznih artikala, što izaziva inflaciju i povećanje troškova preduzeća, pri čemu je Hrvatska veoma zavisna od uvoza, sa pokrivenošću robnog uvoza izvozom od svega 46 odsto.
Dobar razlog za očuvanje nacionalne valute, kažu stručnjaci, predstavlja i činjenica da je većina troškova i obaveza stanovništva i preduzeća indeksirana u stranoj valuti.
Pad nacionalne valute izaziva pad poverenja i interesovanja za štednjom u kunama, a povećava interesovanje za stranom valutom, što izaziva ogromnu konverziju štednje stanovništva iz kune u evro.
Peti razlog je povećanje poreskog tereta i mogućnost pojave "inflacijskog poreza", a kao šesti pominje se neatraktivnost kunskih vrednosnih papira, pa bi smanjena vrednost akcija, obveznica i komercijalnih zapisa usporila oporavak berze.
Smanjenjem vrednosti kune povećala bi se kunska protivrednost spoljnog duga, kao udela u bruto domaćem proizvodu (BDP), a smanjila bi se vrednost potraživanja preduzeća koja izdaju račune u kunama.
To je posebno opasno za mala i srednja preduzeća kojima veliki duguju puno para, a ne žele da im plate na vreme, ili ih prisiljavaju da rok plaćanja bude duži od šest meseci.
Deveti razlog je smanjenje poverenja investitora u sposobnost domaće ekonomije da na vreme otplaćuje dugove, čime slabi i njihovo interesovanje za ulaganje.
Poslednji navedeni razlog je, praktično, generalni zaključak u kome se navodi da devalvacijom apsolutno svi gube i da ona vodi u još dublju recesiju, tako što otvara spiralu medjusobne zavisnosti inflacije, troškova i deviznog kursa.
Tanjug
