Izvor: B92, 18.Avg.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slaba proizvodnja meda u 2008.
Beograd -- Proizvodnja meda u Srbiji će u 2008. godini iznositi svega jednu trećinu prošlogodišnje, zbog slabog prinosa.
Srbija bez dozvole za izvoz meda u malim pakovanjima
Na čak 70 odsto teritorije Srbije ove godine nije bilo prinosa meda, pa je Savez čelarskih organizacija proglasio elementarnu nepogodu, izjavio je predsednik tog saveza Rodoljub Živadinović.
Ove godine očekuje se da 9.100 članova Saveza pčelara u najboljem slučaju proizvede >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1.250 tona meda, što je jedva trećina prošlogidšnje proizvodnje, rekao je on.
Prošle godine je prosečni prinos po košnici bio 17 kilograma meda, dok ove godine većina pčelara nije izvadila ni jedan kilogram, dodao je Živadinović.
Ipak, u Savezu smatraju da je uvoz nepotreban i štetan, jer je med proizveden u Srbiji izuzetnog kvaliteta, a proizvodnje i dalje višestruko nadmašuje potrošnju.
U Srbiji je potrošnja meda veoma mala, prosečno oko 600 grama godišnje po stanovniku, dok u najrazvijenijim zemljama ona dostiže sedam do 10 kilograma, naveo je Živadinović.
Živadinović je istakao da već nekoliko godina u svetu dolazi do masovnog uginuća pčela. To bi, prema analizama, mogao biti razlog poskupljenja hrane, jer proizvodnja trećine hrane u svetu direktno zavisi od oprašivanja, koje obavljaju pčele, dok je indirektna zavisnost oko 90 procenata. U SAD se fond pčela toliko smanjio, da ih nema dovoljno samo za oprašivanje badema u Kaliforniji, a čekuje se da će do kraja godine badem poskupeti čak 10 puta, zbog drastičnog pada prinosa.
Prema njegovim rečima, ova godina je počela velikim gubicima pčelinjih društava i lošim uslovima za razvoj pčela u proleće.
Pčelari prihranjuju pčele, jer u košnicama nema dovoljno meda ni za njih.
Protekle zime je u Srbiji uginulo 110.000 društava pčela, što je po finansijskoj vrednosti, jednako sa 11.000 krava, zbog čega pčelari od Ministarstva poljoprivrede očekuju pomoć, rekao je Živadinović.
Govoreći o mogućnostima za proizvodnju meda, Živadinović je istakao da bi Srbija za nekoliko godina mogla da zaradi na izvozu meda i postane najveći proizvođač u Evropi, ali samo ukoliko bi se intenzivirala proizvodnja za šta je potrebno usklađivanje propisa sa EU, unapred poznata cena i garantovani otkup.
Trenutno samo pet objekata sa sertifikatom "hasap” (HACCP) može da izvozi med u EU, ali Srbija još nema dozvolu za izvoz meda u malim pakovanjima, već isključivo u rinfuzi što umanjuje cenu, dodao je on.
U Savezu očekuju da država što pre počne registraciju pčelinjaka i uvede subvencije po košnici, jer je Srbija jedina država bivše Jugoslavije koja nije donela tu meru kako bi pčelare pripremila za tržišne uslove u EU i pomogla im u proizvodnji.
Živadinović je kazao da je, prema procenama, ove godine u Srbiji najmanje 500 pčelara napustilo tu delatnost, a bez pčela, zavisno od kulture, prinosi padaju 20 do čak 90 odsto, kao i kvalitet plodova.
