Izvor: Blic, 12.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slaba ekonomija stvara visoke kamate
Banke u Srbiji imaju slične bankarske proizvode, ali se razlikuju u tome kako se oni približavaju javnosti i koliko proizvod, odnosno usluga banke košta. Ubuduće, banke će se za klijente boriti ne samo kvalitetom usluge već i time koliko se ona brzo može dobiti - kaže u razgovoru za „Blic" Erik Blanštet, predsednik Izvršnog odbora „Findomestik banke".
Šta je adut banke na čijem ste vi čelu?
- Rad sa privredom, fokusiran na mala i srednja preduzeća, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a naša prednost je veoma brz odgovor da li je kredit odobren ili ne. Kada kažem brz, to znači da se istog dana kada je sva dokumentacija prikupljena, u banci donosi odluka, a idućeg dana saopštava. Drugi stub je rad sa stanovništvom. Tu je jedna od prednosti atraktivna kreditna kartica, čiji je promoter uspešna teniserka Ana Ivanović.
nOno što „Findomestik" čini posebnom jesu i takozvani potrošački krediti na licu mesta u prodavnici.
- Imamo veoma sofisticiran informacioni sistem koji omogućava da se potrošački kredit odobri u samoj radnji, bez potrebe da građanin odlazi u banku. Danas je softver instaliran u više od 300 prodavnica širom Srbije, a planiramo da do kraja godine bude na više od hiljadu mesta. Taj sistem omogućava da menjamo i prilagođavamo uslove kredita klijentu, čime je pristupačniji širem sloju ljudi. Ono što je ključno jeste da smo građanima omogućili kreditiranje bez uslovljavanja da budu naši klijenti.
Kako je vaše viđenje bankarstva u Srbiji danas?
- Situacija u bankarstvu u poređenju sa periodom od pre šest godina je totalno drugačija. Prisutne su regionalne banke koje se bore za svoj udeo na tržištu. To ih navodi da pribegavaju komercijalnim aktivnostima koje možda nisu adekvatne. Preuzimaju veći rizik nego što bi generalno trebalo.
Na koje komercijalne aktivnosti mislite i zar to nije konkurentska borba, ono čemu se i teži u bankarskom sektoru?
- Banka je klasična kompanija i obaveza banke kao i svake druge kompanije jeste da obezbedi sredstva za sve troškove koje treba da podmiri - plate, investicije... Da bi se oni pokrili, banka mora da zaradi novac i da bude profitabilna, a da bi to moglo, proizvod mora da se prodaje po ceni koja je tržišna i koja omogućava da se ostvari profit. Danas je situacija drugačija, pošto se banke bore za svoj udeo na tržištu, spuštaju cene svojih usluga i ponekad je to previše. Čitamo u medijima kako su cene proizvoda suviše visoke, što nije tačno, a popularne su i teze o postojanju kartela, što takođe nije tačno. U svim zemljama gde ekonomija nije stabilizovana, to je ista priča. U Srbiji je situacija malo gora zato što ekonomija nije dovoljno razvijena.
Vaše mišljenje ne dele i građani Srbije koji smatraju da su krediti preskupi.
- EURIBOR raste, i LIBOR takođe. Nije samo u Srbiji izmišljeno da se krediti obračunavaju u skladu sa kretanjem EURIBOR-a. Jeste da on raste, to je rizik koji postoji i jasno je da je cena novca veća. Ne zarađuju banke više zbog toga. Veoma je važno da građani koji uzimaju te kredite znaju da postoji rizik. Banke koje odobravaju kredite u francima bile su fer kada su govorile da sada može da izgleda da je povoljnije zaduživanje u švajcarskim francima, ali da postoji mogućnost da će ovi krediti poskupeti.
