Izvor: Blic, 08.Nov.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slab dotok u budžet
Kompanije za flaširanje mineralnih i prirodnih voda plaćaju malo više od jednog dinara po litru kao naknadu za korišćenje ovog prirodnog bogatstva. Samo do pre dve godine ovaj iznos je bio dvostruko manji, na radost oko 50 punionica vode. Neko je i u državi shvatio da tu nešto ne štima, pa je 2007. renta povećana 40 odsto s namerom da narednih godina dostigne dva ili tri dinara, ali se od toga odustalo.
Srbija je, prema nekim podacima, među tri evropske zemlje koje su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najbogatije mineralnim vodama. Međutim, takođe je i među retkim zemljama koje ova svoja prirodna bogatstva daju na korišćenje bez koncesija, samim tim i bez koncesione naknade. Neka vrsta zamene je renta koja se plaća prema Uredbi o visini naknada za korišćenje voda, za zaštitu voda i za izvađeni materijal iz vodotokova. Renta se svake godine povećava u procentu koji je dozvoljen Memorandumom o budžetu, fiskalnoj i ekonomskoj politici a koji je donela Vlada. Najčešće je reč o povećanju u skladu s procenjenom inflacijom. Iskorak je napravljen 2007. godine kada je naknada za proizvođače koji flaširaju mineralne i prirodne vode sa 0,70 para povećana na dinar po litru prodate vode.
Nikola Marjanović, tadašnji direktor Direkcije, izjavio je da je i ovo povećanje nedovoljno. „Naknade za pijaće vode bi trebalo da budu nekoliko puta veće, oko tri dinara. Može se reći da su prirodna bogatstva žrtve nemogućnosti povećanja naknade iznad planirane stope inflacije, pa se na račun države bogate razne firme", žalio se Marjanović.
Aleksandar Prodanović, direktor Direkcije za vode, kaže da su navedene naknade primerene ekonomskoj situaciji u državi i uporedive sa sličnim troškovima u zemljama u okruženju. On ponavlja da su im ruke vezane Memorandumom. „Nedostatak novca u oblasti vodoprivrede nije posledica visine pomenutih naknada, nego niske cene vode, koja je neuporedivo niža nego cena vode u zemljama u okruženju", smatra Prodanović.
Skupe naknade
Branka Šerović, direktorka poslovnog Udruženja proizvođača mineralnih voda, kaže da naknada ne da nije mala, već je previsoka jer dostiže 5-7 odsto troškova proizvodnje. „U pripremi su novi propisi, koji će korisnike izvora voda naterati da sklope koncesiju i da plaćaju naknadu. Mi tražimo da se u tom slučaju ukinu naknade koje se sada plaćaju. Tako je uostalom i u drugim zemljama, Sloveniji, Hrvatskoj", tvrdi ona.
naknade po godinama*
2006. 2007. 2008. 2009.
miner. i prir. vode 300 500 557 551
alkoh. i bezalk. pića / / 342 343
*u milionima dinara
