Izvor: B92, 23.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština Srbije usvojila budžet
Beograd -- Skupština Srbije usvojila je u utorak uveče, većinom glasova, Budžet za 2004. godinu i paket finasijskih zakona. Vlada Srbije je predložila da prihodi iznose oko 330 milijardi dinara, a rashodi oko 45 milijardi. Ministar finansija Mlađan Dinkić tvrdi da projektovani deficit u ovogodišnjem budžetu ne predstavlja opasnost za cenovnu stabilnost, precizirajući da će biti finansiran iz realnih izvora.
Dinkić je naveo da je jedan deo deficita već realno finansiran >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rezervama od 160 miliona evra koje Ministarstvo finansija ima u Narodnoj banci Srbije. Upitan koliko izmena ima u odnosu na budžet koji je prošlog novembra pripremio njegov prethodnik Božidar Djelić, Dinkić je odogovorio: "Ima puno izmena. Pre svega javne investicije su značajno veće u odnosu na prethodni, čak za 70% su realno veće. Agrarni budžet, tri puta veći nego u prethodnoj godini. Što se tiče rashodne strane, uspeli smo da imamo čak veće učešće u rashodima za penzije, za socijalna davanja u društvenom proizvodu, nego prethodna vlada, a veće učešće za investicije, zato što je prethodna vlada imala politiku netransparentne isplate plata. S jedne strane, troškovi zarada su iskazivani u jednoj stavci, ali su to nadomeštavali time što su isplaćivali zarade kroz troškove službenih putovanja, kroz razne bonuse i premije i bilo je puno neracionalnog trošenja iz budžeta, koja smo mi uspeli da skrešemo", kazao je Dinkić.
Najveći prihod ove godine, očekuje se od privatizacije banaka, a prva će biti privatizovana "Jubanka", za koju bi do kraja maja trebalo da bude raspisan tender. Mladjan Dinkić je naveo da će potom uslediti privatizacija "Kontinental banka" i "Novosadska banka".
Poslanici raspravljaju i o izmenama četiri zakona kako bi se usaglasili sa projektovanim budžetom. Predloženo je ukidanje Zakona o porezu na fond zarada od 1. jula, a koji se obračunava na bruto zaradu u iznosu od 3,5 odsto. Poslanici raspravljaju i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, Predlog zakona i izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi i Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini.
Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodna tržišta izjavio je za B92 da bi bilo moguće smanjiti poreze i smanjivanjem nekih državnih izdataka stvari držati pod kontrolom. "Ovaj budžet je korak unazad u odnosu na prošli i pretprošli budžet, a ono što ovde ne valja je to što država namerava da investira u privredu pošto privatnih investicija nema toliko, a na osnovu toga planira nerealan rast bruto-društvenog prouzvoda. Ako taj rast bude stagnirao ili bude manji, biće teško prikupiti sredstva za budžet i onda se otvara pitanje finansiranja budžetskog deficita. Po meni, promašena su ulaganja i u javne investicije i u agrarni budžet i nacionalnu odbranu. Biće teško dobiti odobrenje MMF, i koncepcijski i po brojkama. Realna kretanja pokazuju da će inflacija ove godine biti nešto veća nego prethodne, a ako se pojavi veća rupa u budžetu ili spoljnoj trgovini dinar će morati više da kliza' ka evru, što će imati inflatorni ekvivalent, a finansiranje budžetskih deficita iz nerealnih izvora takođe je pritisak na dinar. Mislim da će inflacija svakao biti dvocifrena, u boljem slučaju oko 10 odsto, u lošijem oko 15. Međutim, najveća opasnost preti od toga da se međunarodna zajednica, koja je ovde imala veliku finansijsku ulogu, jednostavno izmakne' jer vidi da neke druge snage preuzimaju kontrolu i da koncepcija ide u drugom pravcu", kaže on.
Poslanici Skupštine Srbije trebalo bi da se izjasne i o paketu ekonomskih zakona, među kojima su Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima i Predlogu zakona o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2000.
Vlada Srbije uputila je Skupštini i Predlog zakona o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se, posle ukidanja poreza na fond zarada, sredstva za lokalnu samoupravu nadoknađuju kroz povećanje njihovog učešća u porezu na zarade sa pet na 30 odsto.
