Izvor: Politika, 07.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupo, ali izbora nema
Srbija će jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU već od Nove godine izgubiti najmanje 150 miliona evra prihoda od carina i poreza, ali druge, dugoročne koristi treba da budu mnogo veće
Srbija ponovo nije „prošla” u EU. Prelazni trgovinski sporazum, koji je samo deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i koji se primenjuje do ratifikacije tog dokumenta, nije „odmrznut”. Kada će? Ujedinjena Evropa, odnosno njene dve najupornije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članice Holandija i Belgija, insistira na hapšenju preostalih haških optuženika.
Srbija, međutim, prema poslednjim političkim opredeljenjima, ali i s namerom vlade, od početka 2009. kreće u jednostranu primenu tog sporazuma. Na tome je poslednjih dana veoma insistirao potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, uslovivši čak i donošenje budžeta za 2009. početkom primene tog dokumenta.
Takav potez će, bez svake sumnje, imati ozbiljne finansijske posledice po teško skrpljeni budžet. Srbija će jednostranom primenomtog sporazumaizgubiti najmanje 150 miliona evra prihoda od carina i poreza, ali se zato očekuju druge, dugoročno, mnogo veće koristi. I evropski komesar za proširenje Oli Ren predložio je Srbiji da jednostrano krene u primenu Sporazuma. Slučaj da država, potencijalni kandidat za članstvo, jednostrano primenjuje ugovor sa EU bio bi jedinstven u njenoj višedecenijskoj istoriji. Postavlja se pitanje da li bi za Srbiju bilo dobro da postupi po preporuci evropskih zvaničnika.
Dr Vladimir Vučković, profesor Megatrend univerziteta i saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, iznosi za naš list, kako reče, šest ključnih razloga zbog kojih bi Srbija, ipak, trebalo da krene tom „jednosmernom ulicom” prema EU.
– Tvrdnja da Srbija ne treba samostalno da primenjuje Sporazum, pošto EU ne želi da se obaveže na iste ili slične ustupke u trgovini – nije tačna. Srbija još od kraja 2000. može do 2010. da izvozi u EU gotovo sve proizvode bez opterećenja i te povlastice su zagarantovane Sporazumom. Dakle,Srbiji se garantuje slobodan izvoz na neograničen rok, ali čak i njegovo neprimenjivanje ne znači da ćemo biti diskriminisani – kaže Vučković.
Druga nedoumica je – Sporazum ne treba samostalno da primenjujemo pošto se svuda u svetu države štite od velikog uvoza.Ni ta tvrdnja nije tačna, tvrdi naš sagovornik. Protekcionizam nije dominantan u svetskoj trgovini. Što je zemlja manja, poželjan je veći stepen otvorenosti privrede.
Treća ocena je da Srbija ne treba samostalno da primenjuje Sporazum, jer će otvaranje za evropsku robu značiti veliki pritisak evropske konkurencije i propadanje srpske privrede. Takva debata, upozorava dr Vučković, kasni bar osam godina. Od trenutka kada se Srbija opredelila za put u EU. Svi sporazumi o pridruženom članstvu sa EU podrazumevaju stvaranje zone slobodne trgovine i izlaganje države kandidata konkurenciji. Upravo se zbog posledica jake konkurencije iz EU i ostavlja višegodišnji period za postepenu liberalizaciju i prilagođavanje privrede.
Po četvrtoj oceni, mi ne treba samostalno da primenjujemo Sporazum pošto do njegovog obostranog prihvatanja nećemokoristiti fondove za pomoć poljoprivredi, a trpećemo jaku konkurenciju.Ni to ne stoji, ističe profesor Vučković.Srbija nema status kandidata i može da računa samo na prve dve komponente pretpristupne pomoći –izgradnju institucija i prekograničnu saradnju. Tek po dobijanju statusa kandidata možemo se osloniti na ostale fondove, pa i na pomoć poljoprivredi.
Peta zamerka zbog čega Srbija ne treba samostalno da primenjuje Sporazum, pošto će spoljnotrgovinska liberalizacija umanjiti carinske prihode i pogoršati stanje u budžetu, potpuno je tačna, ali država treba da se „snađe” za razliku.
Na kraju, šesta tvrdnja je afirmativna – Srbija treba samostalno da primeni Sporazum, pošto će jeftiniji uvoz iz EU doprineti padu cena na našem tržištu. Za sobom, upozorava dr Vučković, imamo skoro trogodišnji izražen realni rast vrednosti dinara, alipojevtinjenja nema. Ne može se, dakle, sa sigurnošću reći da će cene odmah pasti ako budemo imali više Evrope kod nas. Za to je potrebno stvaranje uslova – sistemskih, institucionalnih, proceduralnih – za ekspanziju grinfild investicija, koje će svakako ojačati i konkurenciju na našem tržištu.
Brza i jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma ne bi dovela do dramatičnih preloma u našoj privredi i ne bi se dogodilo ništa što već nije viđeno.
Ali, da bismo bili pošteni do kraja, valja upozoriti i na dva moguća, ali ne baš lepa scenarija, ističe Vučković. Šta ako dođe do zahlađenja odnosa između Srbije i EU u sledećoj godini ili u nekom dužem periodu. To nije nemoguće, kada se uzme u obzir da postoje veliki otpor unutar EU u pogledu njenog daljeg širenja. Pa još zbog pojačane konkurencije iz EU dođe do propasti nekog našeg preduzeća, na primer. Neraspoloženje domaćeg javnog mnjenja prema EU bi raslo, vlada bi trpela, verovatno, velike kritike, a protivnici EU bi dobili veliku medijsku pažnju. Drugi negativni razvoj događaja mogao bi uslediti ako bi EU promenila odnos prema Srbiji sledećih godina usled, možda, opšte krize i poremećaja ekonomskih i političkih prilika u svetu. Moglo bi se desiti da preferencijali u trgovini budu ukinuti, modifikovani ili uslovljeni. Srbija bi se našla u jeku liberalizacije, a da EU ne pokaže dobru volju da odgovori reciprocitetom. Te i sličneopasnosti valja, međutim, otklanjati dobrom komunikacijom sa čelnicima EU, ali i jačanjem naše proizvodne i izvozne ponude, rekao je na kraju Vučković.
Slobodan Kostić
---------------------------------------------
Demagoške fraze
Često se može čuti poziv da se „srpski seljak mora zaštititi od Prelaznog sporazuma”. To nije ništa drugo do opasna demagoška fraza. Zanemaruje se činjenica da je predviđena brza liberalizacija samo u trgovini robe koja se malo ili uopšte ne proizvodi kod nas, dok se carinafazno umanjuje, a za deo uvoza ostaje trajna carinska zaštita, kako se povećava zastupljenost proizvoda u domaćem agraru –naglašava Vladimir Vučković.
[objavljeno: 08/01/2009]
.jpg)
