Izvor: Politika, 11.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skuplje u Srbiji nego u Sloveniji
I do sada se sumnjalo da je hrana u Srbiji neopravdano skuplja nego u mnogim susednim zemljama, i da su suša i slab rod samo dobri izgovori za paprene cene. Posle nedavnog istraživanja Evropske statistike (Eurostata), sada više nema nikakve dileme – najvažnije životne namirnice u Srbiji najskuplje su u regionu. Čak su za 22 odsto skuplje nego u Sloveniji, čiji građani imaju dva i po puta više plate i četvorostruko viši bruto domaći proizvod po stanovniku (preko 20.000 dolara). Ako sadašnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tempo poskupljenja hrane u Srbiji ostane nepromenjen, svi su izgledi, smatraju stručnjaci biltena Makroekonomske analize i trendovi, da će Srbija već 2008. u ovo doba godine po skupoći hrane premašiti Sloveniju. U izračunavanje ove nimalo "svarljive" priče, o kojoj bi i naši kreatori ekonomske politike valjalo da prozbore koju i preduzmu odgovarajuće poteze, pošlo se od 2003. do kraja 2006. Dakle, bez suše i lošeg berićeta.
Uzeto je da je najraznovrsnija "korpa hrane" u 2003. vredela 100 dinara ili po tadašnjem kursu 1,54 evra. Da bi se za te četiri godine došlo do što objektivnije njene cene na 100 dinara dodata je trećina nominalnog gubitka vrednosti dinara (29,6 odsto). Dakle, korpa sada vredi 110 dinara. U januaru 2005. uveden je PDV. Po tom osnovu valja dodati još devet dinara. Stručnjaci su pridodali i 4,5 procenata razlike u produktivnosti i rasta domaćeg bruto domaćeg proizvoda i na kraju još nekih pet procentnih poena za otklanjanje najvećih dispariteta. Struje, na primer.
Kada se sve sabere, kako su izračunali statističari, dolazi se do cene naše potrošačke korpe krajem 2006. od 130 dinara. Kada se ta suma podeli sa prosečnim kursom od 84,19 dinara za evro, korpa i dalje vredi 1,54 evra. Ali, samo na papiru. Objektivno ona je u evrima 22 odsto skuplja.
Na pitanje – zašto, usledio je lakonski odgovor stručnjaka MAT-a – "za sve su krive karakteristike našeg tržišta, pogotovo njegova degradirana struktura", šta god to značilo. U slobodnom prevodu to bi moglo da znači da je konkurencija na našem skučenom tržištu veoma slaba. Tržištem hrane vladaju karteli i veliki igrači, kojima uopšte nije stalo da se za kupca bore nižom cenom i boljom ponudom. Zarada je merilo uspeha, a cene su takve kakve jesu – paprene. Pa ko voli – nek izvoli.
Rezultati ovog istraživanja, smatra urednik MAT-a Stojan Stamenković, samo su dokaz više da ovogodišnja suša i slab rod pojedinih poljoprivrednih kultura (kukuruza, suncokreta, soje ili repe) nisu, niti mogu biti jedini uzrok nedavnih poskupljenja hleba, mesa, ulja i mleka, ali i još nekih namirnica. Suša je poslužila kao ubedljiv psihološki razlog da stari i novi igrači na tržištu "nekažnjeno" još jednom pokažu koliko su izvan i iznad tržišnog sistema.
Suše i poplava bilo je ovog leta i u svim okolnim zemljama, kao i još nekim evropskim, ali tamo inflacija ne prelazi dva odsto godišnje, a ni hrana ne poskupljuje u dvocifrenim procentima.
Biće, kako zaključuju stručnjaci, da naši kreatori ekonomske politike, a potom i celokupan privredni sistem, još nemaju valjane odgovore na sve takve i slične tržišne izazove. Nevolja više je, međutim, napominju stručnjaci MAT-a, što je u vreme ovog istraživanja došlo do privatizacije gotovo većine naših najvećih proizvođača i trgovaca hranom, ali, upozoravaju, tu činjenicu bi tek trebalo istražiti.
[objavljeno: ]
.jpg)
