Izvor: B92, 10.Feb.2011, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skuplje brašno = skuplji hleb
Beograd -- Kupci u Srbiji ponovo mogu da očekuju pune rafove brašna pošto na snagu stupaju novi cenovnici, to jest više cene ovog proizvoda.
Cene brašna i testenina su u poslednjih petnaestak dana povećane od sedam do 30 odsto, u zavisnosti od dobavljača.
Viša cena će dvostruko jače udariti na kućni budžet jer skuplje brašno znači i skuplji hleb. Tako se godina koja je počela poskupljenjima osnovnih životnih namirnica nastavlja u istom stilu.
Šećer >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je od početka godine poskupeo čak dva puta, sa 86 na preko stotinu dinara. Brašno danas dobija novu, za oko 10 dinara, višu cenu.
Dejan Pilja, komercijalni direktor kompanije "Žitko", kaže da je pšenica već dostigla cenu od 28 dinara po kilogramu, zbog čega je ova kompanija morala ponovo da koriguje cene brašna i testenina.
"Primorani smo da korigujemo cene pšeničnog brašna iz jednostavnog razloga - konstantan rast cene pšenice na domaćem tržištu. Poskupljenje je procentualno izraženo za sedam posto. Poskupljuje osnovni proizvod, pšenica tipa 500, a samim tim to povlači i ostale tipove brašna i testenine", kazao je on.
Baš kao što diže cenu testenina, viša cena brašna znači i skuplji hleb. U nekim gradovima cena belog hleba je već dostigla 60 dinara po vekni.
Predsednik Unije pekara Zoran Pralica očekuje da će se cena hleba tipa „sava" stabilizovati na 55 dinara pošto su tu cenu od 21. februara najavili najveći proizvođači hleba.
"Možemo da očekujemo neku cenu hleba 55 do 60 dinara hleba. Ja mislim da će se zaustaviti na 55. Cena pšenice je na berzi skočila sa 25 na 28 dinara, plus PDV, ali neka naša saznanja govore da će ona u narednih mesec dana možda dostići i cenu od 35 dinara. Ako se to desi, ja ne znam šta bih rekao koliko bi onda koštalo brašno, a koliko hleb", kaže Pralica.
Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin najavio je da će uskoro biti uvedene izvozne kvote za pšenicu, kako bi bile sačuvane neophodne količine hlebnog žita za domaću potrošnju do nove žetve.
Pšenica, međutim, nije jedina koja će ove godine manjkati u svetu.
"Pšenica, kukuruz i soja, tri najzastupljenija proizvoda, poljoprivredne kulture, pored pirinča, ove godine će imati manju proizvodnju od potrošnje. To konsekventno povlači pad zaliha, i po tom osnovu, tržišne poremećaje", ocenjuje on.
Prema nezvaničnim informacijama, Vlada bi već danas mogla da donese odluke kojima bistanje na tržištu osnovnih životnih namirnica bilo stabilizovano, najverovatnije, putem intervencija iz Robnih rezervi.
