Izvor: Politika, 31.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupi državni darovi
Na direktne i zvanične subvencije troši se oko četiri odsto novca iz budžeta. – Oprost dugova – veliki skriveni trošak. – Subvencionisani krediti – samo nakratko
Možda Svetska banka zaista nije u pravu kad tvrdi da Srbija relativno malo izdvaja za socijalu. Samo što to tako ne naziva. Jer na socijalu, pomoć ili kupovinu socijalnog mira i smirivanje štrajkača, ma kako to slovili, odlazi i najveći deo onoga što država zvanično zove subvencijama i onoga što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nikako ne priznaje, poput praštanja dužnicima. Uostalom, šta je drugo nego socijala, recimo, tranzicioni fond koji zvaničnici čas knjiže kao podršku privredi čas kao socijalnu pomoć, iz koga je, prema podacima iz jedne studije Centra za liberalno-demokratske studije, od 2002. do 2007. godine oko 300 miliona evra utrošeno na isplatu stimulativnih otpremnina za oko 150.000 radnika. Za te namene je u budžetu za 2008. bilo predviđeno oko 90 miliona evra, a ove godine u taj budžetski džep usmereno je oko 4,7 milijardi dinara.
Zvanične i skrivene subvencije
U svakom slučaju, državne subvencije preduzećima i poljoprivredi jedu značajne državne prihode. Samo za pet zvaničnih i najvećih vladinih programa subvencionisanja (za privredu, poljoprivredu, železnicu, turizam i kulturu) rebalansom ovogodišnjeg budžeta namenjeno je 45 milijardi dinara, a prošle godine, prema navodima Svetske banke, prema podacima o izvršenju budžeta za 2008. otišlo je oko četiri odsto konsolidovanih rashoda države.
Mada zvanične računice zaduženih za srpske javne finansije iz godine u godinu, ukazuju na pad učešća subvencija u budžetskoj potrošnji, objašnjavajući to i smanjenjem broja korisnika – državnih i društvenih firmi, pregledom državnog troškovnika mogu se uočiti i nove stavke koje se možda drugačije zovu, a nisu ništa drugo do dotacije. Recimo rebalansom ovogodišnjeg budžeta, kako su primetili u Svetskoj banci, predviđena su i značajna sredstva namenjena za nova ulaganja u kapital firmi. Da ne govorimo o onim skrivenim subvencijama u vidu nenaplaćenih dugova države od privrede. Prema podacima Poreske uprave, na kraju prošle godine ukupan iznos neplaćenih poreza i doprinosa samo 987 javnih preduzeća bio je 13,37 milijardi dinara.
A ako bi ukinula čiste dotacije društvenim preduzećima, država bi skinula 0,3 budžetskog troška, sa privatizacijom, odnosno zatvaranjem preostalih državnih rudnika uštedela bi još 0,15 procenata, a prepolovi li subvencije železnici i dodatnih 0,4 odsto konsolidovanih rashoda, izračunali su u Svetskoj banci.
Podrška državnim i društvenim preduzećima koja bi trebalo da se privatizuju predstavljala je u 2008. godini oko 22 odsto subvencija republičke vlade, uključujući i troškove za otpremnine i kreditne linije društvenim preduzećima za restrukturiranje. Veliki deo sastoji se od zajmova Fonda za razvoj i isplata iz fondova za tranziciju i solidarnost. Sve u svemu, nivo subvencija za preduzeća (ne računajući subvencije za železnicu) nominalno se povećao u protekle četiri godine usled povećanog finansiranja otpremnina, pokazuje računica Svetske banke.
Jedna plata za „Resavicu”
Veliki trošak je subvencionisanje državnih preduzeća – gubitaša.
PEU „Resavica” je, uz železnicu, najveći pojedinačni usisivač subvencija: samo u 2008. godini u njene rudnike je „zakopano” 22 miliona evra ili 0,06 odsto BDP-a. Nivo subvencija po zaposlenom jednak je prosečnoj plati u zemlji. Sem direktnih subvencija, „Resavica” dobija i implicitne, u vidu neplaćenih poreza i doprinosa, koje su kako se procenjuje dostigle direktne, zabeleženo je u najnovijoj studiji Svetske banke.
„Bor”, kažu, sada dobija dosta manje direktnih subvencija (recimo, zajam pod povoljnijim uslovima od 39 miliona dinara) ali i dalje uživa značajne skrivene. Mada, prema podacima Ministarstva ekonomije, ove godine samostalno uplaćuje poreze i doprinose, nagomilani ukupan dug državnim i privatnim institucijama ove kompanije, prema podacima Svetske banke, dostigao je u 2008. rekordnih 670 miliona evra, od čega je 180 miliona evra neplaćeni porezi, doprinosi za socijalno osiguranje i dug Fondu za razvoj.
Rebalansom budžeta za ovu godinu, prvobitno predviđenih 14 milijardi dinara za aranžman „Zastava–Fijat” svedeno je na četiri milijarde dinara, ali se razlika nije uštedela: preusmerena je na programe subvencionisanih kredita za likvidnost, potrošačke i start-ap zajmove.
– To možda može biti opravdano tokom krize, ali dugoročnije vlada bi trebalo ponovo da razmotri koliko će ubuduće obezbeđivati subvencija u bilo kom obliku, smatraju u Svetskoj banci.
Ako niko drugi, nateraće je na to EU. Jedna od ulaznica, upravo je reforma na terenu državne pomoći.
-----------------------------------------------------------
Umesto subvencija – socijalna pomoć
Ako bi država samo proverila imovinsko stanje korisnika glavne subvencije u poljoprivredi, koja se isplaćuje po površini poseda, sadašnja budžetska izdvajanja za ove namene, koja u ukupnoj konsolidovanoj potrošnji dostižu čak 1,9 odsto – prepolovila bi se.
Prema zvaničnim podacima država najviše izdvaja za subvencionisanje poljoprivrede – oko 40 odsto ukupnih prikazanih dotacija u 2008. Prema rebalansu budžeta za ovu godinu to je 13,7 milijardi dinara, od čega najviše za čuvenih sto evra po hektaru.
– Te subvencije su u ovom trenutku za Srbiju skupe i funkcionišu kao loše ciljani oblik socijalne pomoći za seosko stanovništvo, pri čemu se deo preliva i u grupe sa višim prihodima. Umesto da njima podržava siromašne porodice, Srbija bi to trebalo da čini povećanjem izdataka za materijalno obezbeđenje porodice. Ako već neće da ga ukine, iz političkih razloga, drugo rešenje je da se program transformiše u podršku malim gazdinstvima u smislu zarada: da subvencije neuslovljene proizvodnjom budu bazirane na visini prihoda, predlog je iz studije „Kako sa manje uraditi više”.
Vesna Jeličić
(Sutra: Putevi posle roka)
[objavljeno: 01/09/2009]
.jpg)
