Izvor: Blic, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupa država i spore reforme
Međunarodni monetarni fond objavio je izveštaj svoje misije o ekonomskoj situaciji u Srbiji i ocena je daleko od poželjne. Imamo, navodi MMF, velike stope privrednog rasta, ali proistekle dominantno iz izuzetno viskog zaduživanja i velike državne potrošnje, što za posledicu ima rupu u platnom bilansu zemlje i pad konkurentnosti same privrede.
Izuzetno visoka javna potrošnja, podstaknuta pre svega rastom plata u državnim kompanijama i samom državnom aparatu, preliva se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na rast uvoza i dodatno zaduživanje, što Srbiju uvodi u priličnu makroekonomsku neravnotežu. Strukturne reforme idu sporo, ubrzanje privatizacije se samo najavljuje, ali sa stalnim pomeranjem rokova, dok je kod velikih javnih preduzeća sve još uvek na ravni nejasnih planova.
Takvo stanje, kako navode, zahteva ozbiljno revidiranje ekonomske politike jer će uslediti i pad privrednog rasta i dalji pad konkurentnosti, odnosno još veći rast spoljne zaduženosti, odnosno još veća rupa u platnom bilansu zemlje. Inflacija u svemu tome ide samo kao lančana stvar.
Deficit platnog bilansa povećan je, kako ukazuju, na 15 odsto bruto društvenog proizvoda. Spoljni dug raste i to manje po osnovu direktnih stranih investicija, ulaganja u proizvodnju, a više u vidu spoljnih pozajmica, uključujući one iz of-šor zona. Kvalifikacijama pozajmica iz of-šor zona stručnjaci MMF-a se u ovom svom prvom izveštaju nisu bavili, samo je navedeno da je reč o privatnim transakcijama, a da li će tim analizama baviti u detaljnoj verziji godišnjeg izveštaja koji će pred Bordom MMF biti u januaru, ostaje da sačekamo.
Aranžman sa MMF Srbija nema, nema ni dugove, ali budući da smo članica ove međunarodne finansijske institucije, podležemo godišnjem temeljnom ocenjivanju, koje onda inostranim investitorima i kreditorima služi kao reper vrednovanja rizika. Misija MMF, koja je sačinila ovaj izveštaj, od 26. oktobra do 6. novembra boravila je u Beogradu i imala tokom te dve nedelje sesije sa svim zvaničnicima Srbije.
Gotovo jedini plus dobila je monetarna politika, odnosno Narodna banka Srbije za doslednost u vođenju monetarne politike, a kroz tu doslednost i stizanje do uspeha da inflaciju održi u planiranim jednocifrenim okvirima.
Kada je reč o preporukama MMF-a, prva stvar je da budžet Srbije za 2008. mora da bude restriktivan: da rashodna strana bude manja od prihodne. Minimum suficita u 2008, da bi se smanjila neravnoteža u platnom bilansu, trebalo bi da bude najmanje dva do tri odsto. Ključna mera u stizanju do tog cilja bilo bi, decidni su, stroga kontrola plata kako državnih preduzeća tako i svih budžetskih korisnika, kresanje kapitalnog budžeta, subvencija i drugih tekućih izdataka.
Preporuka MMF-a ne obavezuju Srbiju, odnosno ne obavezuje njene kreatore ekonomske politike. Budući da nismo izolovano ostrvo, nije, ipak, svejedno kada se radi po svome.
U osvrtu na privatizaciju javnih preduzeća navode da podržavaju većinsku prodaju NIS i „Jata", a za sva ostala, a tu verovatno misle na EPS i „Telekom", da iznesu akcije na berzu, odnosno da, kako kažu, otvore svoj kapital.
