Izvor: RTS, 30.Sep.2019, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skup biznismena u Beogradu – novac trenutno nije skup
Klimatske promene, digitalizacija, različite navike potrošača neki su od izazova pred kojima proizvođači hrane moraju da se prilagode. Odgovore su pokušali da daju regionalni lideri poput firmi MK grupa, "Atlantik", "Tikveš", EBRD na dvodnevnom samitu koji je počeo okruglim stolom u Beogradu. Za 30 godina svet će se uvećati sa sedam na devert milijardi ljudi, a najveći potencijal za rast bankari vide u tržištu Afrike i stalnim prilagođavanjem potrebama potrošača.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ako bi se jednom rečju odgovorilo kako najveći regionalni proizvođači hrane vide budućnost rekli bi - prilagođavanje, jasnija pravila igre, inovacije, veća mobilnost radne snage bez straha od migracija radnika i naravno dobri stručnjaci.
A potrošnja učestvuje sa 60 odsto bruto svetskog domaćeg proizvoda. Zato bankari rado investiraju u agrar, odnosno svaki 10. evro kredita EBRD-a ide u proizvodnju hrane.
"Mi smo od otvaranja kancelarije u Srbiji u sektor agrobiznisa investirali preko 700 miliona evra u više projekata, što domaćih, regionalnih i stranih kompanija. Ceo sektor Jugoistočne Evrope mi radimo oko 150 miliona evra investicija svake godine. Trenutni portfolio od 90-tih je oko tri milijarde evra", rekao je Miljan Ždrale, direktor agrosektora EBRD-a.
Andrej Jovanović iz "Mojih brendova" smatra da glavni problem nije u odlivu radnika iz zemalja bivše SFRJ i smatra da će se ljudi polako vraćati. Veći problem su negativne kamate koje će se jednog dana ponovo pretvoriti u skup novac.
"Mislim da je važno razgovarati. Prošla su vremena da bi morali biti ukopani u rovove. Mislim da je danas svaki dijalog potencijalna tačka neke nove saradnje", rekao je Emil Tedeski iz "Atlantik grupe".
A o budućnosti razmišlja i MK grupa koju je predstavljao Aleksandar Kostić, sin jednog od najvećih biznismena u regionu Miodraga Kostića. On smatra da je najveći izazov proširenje biznisa i prilagođavanje jer će za pet godina tu vladati pet globalnih kompanija, a na našem tržištu se prodaje oko 200.000 tona šećera godišnje.
.jpg)
