Izvor: B92, 26.Jul.2010, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skroman domet vladinih subvencija
Beograd -- Vladin projekat subvencionisanih kredita je, i pored dobrih namera, dao skromne rezultate, ocenjuju ekonomisti.
Dobre namere ali skroman rezultat, tako uglavnom ekonomisti u najkraćem opisuju projekat subvencionisanih kredita.
Cilj je bio da se pod povoljnijim uslovima, država pokriva deo kamatnih troškova, stimuliše tražnja i potrošnja.
U situaciji kada najveći broj građana ima malu zaradu i već veliki kreditnu ratu, nema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mnogo prostora za nove kapitalne dugove. Kada je reč o privredi, ona se danas uglavnom kratkoročno zadužuje radi servisiranja starih obaveza.
Rastko Nicić iz Unikredit banke kaže da se građani najviše interesuju za dinarske kredite. "Mogu da kažem da se građani najviše interesuju za čiste dinarske kredite. Oko 95 odsto čine čisti dinarski krediti odobreni fizičkim licima, kada se tiče subvencije, od kojih 85 odsto čine čisti gotovinski dinarski krediti”, navodi on.
"To generalno govori da je građanima potreban keš, gotovina, kako bi mogli da izmiruju svoje dnevne potrebe, obaveze, kako bi uskladili svoj kućni budžet”, kaže Nicić.
Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković smatra da bi bilo bolje da se Vlada umesto subvencionisanih kredita opredelila za direktnu socijalnu pomoć.
"Mnogo bi bilo bolje da je umesto subvencionisanja kamata ista svota novca iz budžeta potrošena kao direktna socijalna pomoć. Efekat na nivo proizvodnje je relativno mali, ali se može reći da je došlo do naglog skoka u proizvodnji nameštaja, ali i domaćih električnih mašina i aparata”, podseća Zdravković.
Državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić kaže da u narednom periodu neće biti većih promena u programu subvencionisanih kredita.
"Ono što je sigurno da do kraja 2010. godine nikakvih promena u smislu ovih kredita neće biti. Kažem, turistički ili neki gde nema mnogo interesovanja će biti ukinuti, ali ono što je važno za privredu, krediti za likvidnost ostaju, za investicije ostaju, krediti stambeni kod Nacionalne korporacije ostaju”, objašnjava on.
