Izvor: B92, 30.Okt.2021, 10:14
Skoro 140.000 Hrvata čeka promena
Zagreb -- Ako se automazizacija i digitalizacija u Hrvatskoj dogode prebrzo, može se dogoditi da će nova radna mesta, koja će se tako stvoriti, ostati nepopunjena.
To, potencijalno, može dovesti do pogoršanja nejednakosti u prihodima.
Približno 340.000 radnih mesta će nestati zbog automatizacije i trendova koje je podstakla pandemija kovida 19, ali biće zamenjena gotovo istim brojem novih radnih mesta u novim zanimanjima i rastućim industrijama, a usled opšteg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << porasta proizvodnje.
Ipak, dok će neto potražnja za radnom snagom ostati praktično nepromenjena, doći će do značajnih promena u strukturi zanimanja. Zato će biti potrebno da do kraja decenije gotovo 140.000 radnika u Hrvatskoj promeni zanimanje da bi ostali zaposleni, piše Poslovni dnevnik.
To je jedan od zaključaka analize koju je objavila kompanija Mekinzi end kompani Adrijatik (McKinsey & Company Adriatic) u saradnji sa Mekinzi global institutom (McKinsey Global Institute) pod nazivom Budućnost rada u Hrvatskoj - Preobražaj hrvatske radne snage u dobu automatizacije i digitalizacije, koja ispituje uticaj automatizacije, veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija na razne sektore, zanimanja i poslove, kao i zajednički uticaj svega toga na kombinaciju veština koje će biti potrebno da hrvatska radna snaga ima do 2030. godine.
Ukidaju do 50 odsto bankomata: Klijenti moraju na šaltere, a tu plaćaju naknade
Ostvarenje punog ekonomskog potencijala koji donosi automatizacija i digitalizacija, ali i zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti zahtevaće saradnju svih učesnika kako bi našli načine na koje će radnoj snazi u Hrvatskoj omogućiti preobražaj i usvajanje veština koje će se tražiti u budućnosti.
"To se neće dogoditi samo od sebe – sve privatne organizacije, javne institucije i obrazovne ustanove moraće zajedno da rade tokom perioda tranzicije kako bi se navedeni potencijal ostvario“, kazao je Tomislav Brezinščak, direktor Mekinsi end kompani Adrijatik.
Do 2030. godine, šest odsto ukupnog broja radnih sati u Hrvatskoj preći će iz poslova koji traže fizičke veštine za rešavanje radnih zadataka u poslove koji zahtevaju kognitivne, društvene, emocionalne i tehnološke veštine. Specifične veštine, poput onih koje su potrebne za upravljanje uređajima i opremom te za jednostavan unos i obradu podataka, najverovatnije će doživeti najveći pad potražnje u udelu zaposlenih do 2030. godine. To je očekivano, jer su aktivnosti koje zahtevaju fizičku snagu i veštinu kao i veštine prikupljanja i obrade podataka nešto što se može vrlo lako automatizovati.
Analize opisane u ovom izveštaju uzimaju u obzir sastav radne snage u celoj zemlji, kombinovano sa očekivanom brzinom usvajanja automatizacije, temeljenoj na dostupnim tehnologijama i ekonomskoj izvodljivosti njihove implementacije.
Kad se potencijalna brzina automatizacije pogleda iz perspektive trendova koje je podstakla pandemija bolesti kovid 19, Hrvatska će do 2030. godine ostvariti stopu usvajanja automatizacije od oko 22 odsto. Drugim rečima, aktivnosti na koje se trenutno troši oko 22 odsto ukupnog broja radnih sati zaposlenih u Hrvatskoj biće automatizovane do kraja decenije. Usvajanje automatizacije variraće od sektora do sektora – proizvodnja, veleprodaja, poslovne funkcije koje služe kao potpora administraciji te državna uprava – biće područja sa najvišom stopom usvajanja automatizacije.
Hrvatska mora a poboljša svoju produktivnost kako bi postigla održiv ekonomski rast kao i rast prihoda u svim segmentima stanovništva. To je posebno važno jer stanovništvo Hrvatske sve više stari, piše Poslovni dnevnik.
Automatizacija je i prilika za ostvarenje hrvatskih nacionalnih interesa. Kompanije, ako budu podržane prikladnim politikama i ulaganjima u razvoj veština, mogu razviti nove usluge i proizvode, povećati produktivnost i stvoriti nova i bolje plaćena radna mesta. Prihvatanjem promena koje će se dogoditi u svetu rada tokom tekuće decenije, Hrvatska može izbeći strukturnu nezaposlenost i stvoriti novo nacionalno bogatstvo na način koji će promovisati društvenu uključenost.
Gotovo 30 odsto firmi u Hrvatskoj nema nijednog zaposlenog
Ubrzana digitalizacija može biti najvažniji novi pokretač rasta. Hrvatska digitalna ekonomija, koja obuhvata sve digitalne aktivnosti u svim ekonomskim sektorima, sada čini približno pet odsto BDP-a, što je jednakovredno iznosu od 2,4 milijarde evra. Do 2025. godine digitalizovana ekonomija u Hrvatskoj može dosegnuti 11 odsto BDP-a, što znači da će doprineti vrednosti ukupne ekonomije sa 8,3 milijarde evra.
Iako automatizacija i digitalizacija donose priliku za stvaranje produktivnije i konkurentnije hrvatske radne snage, one donose i nekoliko izazova – posebno u smislu gubitka postojećih radnih mesta i razvoja budućih veština. Poput učesnika u drugim zemljama Evropske unije, svi učesnici u Hrvatskoj moraju uravnotežiti ritam automatizacije i sticanja novih veština ako žele da zemlja ima koristi od automatizacije i uvođenja novih tehnologija.
Ako se automatizacija i digitalizacija dogode prebrzo, može se dogoditi da će nova radna mesta, koja će se tako stvoriti, ostati nepopunjena. A to, potencijalno, može dovesti do pogoršanja nejednakosti u prihodima. S druge strane, ako se automatizacija i digitalizacija budu događale presporo, to bi moglo naštetiti hrvatskoj konkurentnosti i sprečiti ekonomski rast.
"S jasnim pogledom u budućnost i spremnošću za delovanje, Hrvatska može iskoristiti prilike koje se pojavljuju sa automatizacijom i upravljati rizicima, kao i da se pobrine da se dobici od iste raspodele što pravednije i na što veći broj stanovnika. Nacionalni napor po tom pitanju treba da uključi snažne mehanizme za koordinirano delovanje. Kompanije i javne ustanove mogu da krenu u strateško planiranje radne snage kako bi premostile nestašicu ljudi s potrebnim veštinama i stvorile radnu snagu koja će moći da se nosi sa izazovima budućnosti", rekao je Brezinščak.
Kako je istakao, kompanije mogu da preduzmu i korake kojima će pomoći radnicima koji izgube posao te na taj način dopuniti napore državnih ustanova u zaštiti najranjivijih i promociji uključivog ekonomskog rasta.
"Obrazovne ustanove mogu sarađivati sa ostalim učesnicima u postavljanju smernica i okvira za razvoj novih veština kod zaposlenih te u nadogradnji postojećih modela obrazovanja kako bi se adresirao problem nedostatka potrebnih veština", zaključio je Brezinščak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
