Izvor: RTS, 13.Mar.2013, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siva ekonomija - prazniji budžet
Budžet Srbije godišnje izgubi između milijardu i po i tri milijarde evra zbog sivog tržišta, procenjuje Unija poslodavaca Srbije. Osim štete za budžet, siva ekonomija smanjuje legalnu zaposlenost, a ne postoji ni zdravstvena kontrola proizvoda.
Zbog sivog tržišta, budžet Srbije godišnje gubi između milijardu i po i tri milijarde evra, procenjuju u Uniji poslodavaca Srbije. Upozoravaju da osim štete za državne prihode zbog nenaplaćenog PDV-a, poreza na zarade, akciza >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i neoporezovane dobiti, siva ekonomija smanjuje i legalnu zaposlenost, a kontrola zdravstvene ispravnosti proizvoda koji se prodaju u toj zoni praktično ne postoji.
U nelegalnom prometu najviše je proizvoda koji se i najčešće koriste poput hrane, odeće, obuće i nekih hemijskih proizvoda. Sve češće i duvan završi mimo trafika. Procenjuje se da je od oktobra prošle, do januara ove godine, legalna prodaja cigareta opala za devet odsto.
"Na svaki procenat koji sklizne iz legalnog u nelegalnu trgovinu država izgubi oko 10 miliona evra na godišnjem nivou. Od svakog kilograma rezanog duvana koji se nelegalno prometuje država izgubi više od 8.000 dinara. Toliko su pripadajuće akcize i PDV", kaže zamenik direktora kompanije "Filip Moris" Jelena Pavlović.
Sive ekonomije ima u svim oblastima i svim delovima zemlje. Primera radi, u istočnoj Srbiji krajem prošle godine, čak tri četvrtine putnika u autobusima prevezlo se bez ikakve evidencije.
U zapadnoj Srbiji, od svakih 100 kilograma voća, 60 kilograma proda se na sivom tržištu. U ovom delu zemlje isti procenat duvana završi u sivim tokovima, dok na jugu svaka druga majica promeni vlasnika ispod ruke.
Sivo tržište šteti državnim prihodima, smanjuje se legalna zaposlenost, a kontrola zdravstvene ispravnosti takvih proizvoda, praktično ne postoji.
"Sigurno da ne može ni tržišna, ni bilo koja inspekcija sama pojedinačno da pokuša da to dovede u legalne tokove, ali će se naravno jednom sinhronizovanom akcijom u narednom periodu pokušati da se ti nelegalni tokovi koliko toliko dovedu pod kontrolu države, odnosno oporezuju", objašnjava državni sekretar Ministarstva trgovine Dragovan Milićević.
Naplata poreza i oduzimanje robe
Od početka ove godine Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu i onima koji rade, a nisu registrovali delatnost.
Iz Poreske uprave poručuju da će u postupcima kontrole prodavcima na sivom tržištu naplaćivato poresku obavezu po stopi od 20 odsto, a istovremeno će im biti oduzimana roba koja se kod njih zatekne.
"Ukoliko u roku od 45 dana to lice bude registrovalo svoju delatnost kod nadležnog organa roba će mu biti vraćena. Cilj ovih izmena zakona jeste suzbijanje jednog dela sive ekonomije", kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprava Srbije.
Rešenje za suzbijanje sive ekonomije leži u zajedničkom radu nadležnih državnih službi, smatraju u Uniji poslodavaca Srbije.
"Potrebno je sprovesti rigorozniju kaznenu politiku. Mi imamo primer da je u Italiji tokom devedesetih praktično u roku od tri godine nivo sive ekonomije sveden na jednu trećinu prethodnog nivoa. U toku tog procesa je oduzeto oko 1.200 stanova i kuća onima koji su prometovali u nelegalnoj zoni", kaže direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.
Situacija je paradoksalna, kažu u Uniji poslodavaca Srbije. Dok nam se država s jedne strane zadužuje kako bi pokrila nedostatak novca u budžetu, s druge strane ogromne količine novca svake godine iscure neformalnim tokovima.
