Izvor: Večernje novosti, 14.Sep.2013, 03:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siva ekonomija guta milijarde evra
KROZ nelegalno "sivo" tržište, Srbija godišnje, prema grubim procenama, gubi od milijardu i po do tri milijarde evra, koliko bi moglo da se slije u državni budžet. Naša zemlja i dalje drži rekord u nelagalnoj ekonomiji, koja odnosi trećinu bruto društvenog proizvoda. Čak 15 odsto više nego u zemljama srednje i istočne Evrope. Pored manjka državne prihoda, siva ekonomija smanjuje i legalnu zaposlenost, a kontrola zdrastvene ispravnosti proizvoda koji se prodaju u toj zoni praktično ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << postoji. U Uniji poslodavaca Srbije upozoravaju da, osim štete za državne prihode zbog nenaplaćenog PDV-a, poreza na zarade, akciza i neoporezovane dobiti, siva ekonomija smanjuje i legalnu zaposlenost, a kontrola zdravstvene ispravnosti proizvoda koji se prodaju u toj zoni praktično ne postoji. U nelegalnom prometu najviše je proizvoda koji se i najčešće koriste, poput hrane, obuće i nekih hemijskih proizvoda. Sive ekonomije ima u svim oblastima i svim delovima zemlje. U zapadnoj Srbiji od svakih 100 kilograma voća 60 kilograma proda se na sivom tržištu, dok na jugu zemlje svaka druga majica vlasnika promeni ispod ruke. Sve češće i duvan završi na ulici. Na svaki procenat koji sklizne iz legalnog u nelegalnu trgovinu država izgubi oko 10 miliona evra na godišnjem nivou. Primera radi, od svakog kilograma rezanog duvana koji se nelegalno prometuje država izgubi više od 8.000 dinara.DO PROSEKA EU PREMA procenama, potrebno je tri do pet godina Srbiji da nivo sive ekonomije svede bar na nivo regiona, a čak deset godina na nivo Evropske unije. Pojedine studija pokazuju da je čak 28 odsto preduzeća u sivoj zoni. Najviše njih je u građevinarastvu - 43 odsto, a u vrhu su i poljoprivreda - 34 odsto, ali ugostiteljstvo i saobraćaj - oko 30 odsto. U Uniji poslodavaca Srbije rešenje za suzbijanje sive ekonomije vide u zajedničkom radu nadležnih državnih službi i rigoroznoj kaznenoj politici. - To je neophodno, jer se nalazimo u paradoksalnoj situaciji u kojoj se država zadužuje kako bi pokrila nedostatak novca u budžetu, dok ogromne količine novca, pak, svake godine iscure neformalnim tokovima - kaže Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije i dodaje da prvo na šta treba da se odnose mere rekonstruisane vlade, jeste upravo siva ekonomija i proširenje poreskog obuhvata. Direktor Poreske uprave Ivan Simič izjavio je da očekuje da će naplata poreza i doprinosa u 2013. godini biti u skladu sa planom predviđenim rebalansom budžeta, kao što je bila i za prvih osam meseci ove godine. - Može da se desi da ga delimično i premašimo, jer se krajem godine potrošnja povećava i time može da se poveća i redovna naplata poreza - rekao je Simič. - Promena pojedinih poreskih stopa ne bi puno uticala na rad Poreske uprave, ali da sada, kada su u toku velike promene u načinu podnošenja prijava, ne bi smelo da dođe do promene nekih obrazaca ili sistema. SimiČ je rekao da će Poreska uprava i dalje sprovoditi politiku "nulte tolerancije" na poresku nedisciplinu. - To je jedino pravilno što se može raditi - naveo je on. - Razgovarao sam sa novim ministrom finansija Lazarom Krstićem. Stvari ostaju u dalje kakve su bile do sada, mi radimo svoj posao. Što se tiče kontrole izdavanja fiskalnih računa, nastavljaju se svakodnevne kontrole i primećeno je da pojedini ugostiteljski objekti u večernjim satima i tokom vikenda ne izdaju račune, već papiriće na kojima se uopšte ne vidi ko ih je izdao. NAPLATA POREZA PREMA podacima Poreske uprave, za prvih osam meseci prošle godine, naplaćena je 791 milijarda dinara, a u istom periodu ove godine 851 milijarda. Rast naplate poreza i doprinosa od januara do avgusta ove godine u poređenju sa istim periodom lane je 7,6 odsto. Simič je istakao da je prinudna naplata u avgustu bila veća nego što je bila u julu za oko milijardu dinara, pošto je u julu naplaćeno oko 1,4 milijarde dinara, a u avgustu oko 2,5 milijardi.
Nastavak na Večernje novosti...
