Izvor: Politika, 13.Maj.2013, 19:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siva ekonomija cveta u Srbiji
Uz rame su nam Bugarska i Rumunija, a od delatnosti prednjači građevinarstvo
Siva ekonomija u Srbiji, prema poslednjim podacima, dostiže oko 30 odsto BDP proizvoda, što je za oko 15 odsto više nego u većini drugih zemalja regiona, pokazali su rezultati studije koju su sproveli USAID i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Siva ekonomija u Srbiji opala je sa 33,2 odsto u 2001. godini na 30,1 odsto BDP-a u 2010, rekao je jedan od autora studije i član FREN-a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Saša Ranđelović i dodao da rezultati pokazuju da je siva ekonomija u Srbiji opadala tokom perioda ekonomskog rasta, a da je potom od početka ekonomske krize ostala gotovo nepromenjena.
Od 11 zemalja regiona od 2000. do 2010. godine samo je Bugarska imala veći obim sive ekonomije od Srbije, posmatrano u procentu BDP-a, dok je Rumunija bila na približno istom nivou, naveo je on na predstavljanju studije pred poslanicima Skupštine Srbije.
Ostvariv cilj za Srbiju bio bi da smanji sivu ekonomiju na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope u roku od tri do pet godina, a da na nivo EU dođe za sedam do 10 godina, rekao je Ranđelović napominjući da je u razvijenim zemljama siva ekonomija 15 do 16 odsto BDP-a.
Pokazalo se da su preduzetnici, mlade firme, privredni subjekti u građevinarstvu i oni sa sedištem u centralnoj Srbiji više skloni aktivnostima sive ekonomije od ostalih, napomenuo je on.
Tako je učešće sive ekonomije u građevinarstvu 43 odsto, poljoprivredi 34 odsto, ugostiteljstvu i saobraćaju 33 odsto, rekao je Ranđelović i dodao da su preduzeća sa pet do 19 zaposlenih i ona sa 250 i više zaposlenih više skloni sivoj ekonomiji nego drugi.
Radi svođenja sive ekonomije u prihvatljive okvire potrebno je sinhronizovano i brzo primeniti mere iz četiri oblasti – fiskalne politike, pre svega smanjenje fiskalnog opterećenja rada, iz domena tržišta rada, zatim mere za smanjenje gotovinskih plaćanja i podsticanje bezgotovinskog plaćanja, kao i za poboljšanje uslova poslovanja, istakao je on.
Predsednica skupštinskog Odbora za finansije Vesna Kovač istakla je da siva ekonomija razara supstancu svake države, a njeno suzbijanje uslov je da se određena zemlja legitimiše kao država vladavine prava.
----------------------------------------------
Udeo sive ekonomije u Evropi 18,5 odsto BDP
Udeo sive ekonomije u Evropi kreće se oko 2.100 milijardi evra, što predstavlja 18,5 odsto evropskog bruto domaćeg proizvoda.
Dve trećine sive ekonomije u Evropi čini pet država na čelu sa Nemačkom, Francuskom i Velikom Britanijom. Dopunjuju ih Italija i Španija, preneo je češki privredni sajt E15.cz.
Kada se radi o udelu sive ekonomije u BDP, suvereno vode istočnoevropske zemlje Rumunija, Estonija ili Bugarska, sa 31 odsto.
Najbolja situacija u tom regionu je u Slovačkoj (15) i Češkoj (16), ali je to ipak dvostruko više nego u susednoj Austriji, gde je osam odsto. Mnogo gore je u Poljskoj (24), Mađarskoj (22), Hrvatskoj (28) i Sloveniji (23 odsto).
Sektori u kojima se siva ekonomija najčešće javlja su građevinarstvo, maloprodaja, proizvodnja, turizam i saobraćaj.
Tanjug
objavljeno: 13.05.2013.
