Izvor: B92, 26.Maj.2013, 14:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Siva ekonomija 25% BDP-a Makedonije

Skoplje -- Siva ekonomija zahvata 25 odsto makedonskog bruto društvenog proizvoda (BDP), oko dve milijarde evra na godišnjem nivou, prema procenama Ministarstva ekonomije.

Ključni činioci sive ekonomije su, prema nedeljnoj privrednoj analizi na portalu "24 onlajn", neprijavljeni radnici i oni koji preko malih oglasa pružaju usluge a nisu nigde evidentirani.

Zatim firme u kojima su zaposleni prijavjeni sa najnižim primanjima a ostatak plate primaju “na ruke”, kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preduzeća koja izdaju umanjene fakture i preostali deo duga naplaćuju u kešu.

Problem sa sivom ekonomijom registovan je i u prošlogodišnjem izveštaju EU o napretku Makedonije, u kojem stoji da “neformalni sektor podržan slabostima poreske politike, politike potrošnje, kao i sprovođenja zakona ostaje glavni problem”.

Siva ekonomija, dodaje se dalje, predstavlja veliki problem budući da potpkopava konkurentnost preduzeća i pojedinaca, jer jedni imaju nepravednu i nezakonitu prednost u odnosu na one koji ispunjavaju svoje zakonske obaveze.

Prema najnovijim podacima međunarodnih organizacija, u Makedoniji svake godine lekalne kompanije gube 10 do 15 procenata od profita zbog sive ekonomije u njihovoj delatnosti.

Zvanični podaci pokazuju da je u makedonskoj Agenciji za zapošljavanje evidentirano oko 240 hiljada nezaposlenih, od kojih oko 105 hiljada aktivno a oko 130 hiljada pasivno traži posao.

U protekle tri godine broj evidentiranih nezaposlenih je smanjen za 100 hiljada, a u istom periodu je, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, broj zaposlenih porastao za samo 40.000, navodi se u analizi i konstatuje da ostaje enigma šta se

dogodilo sa razlikom od 60 hiljada ljudi.

Prema rečima direktota Agencije za zapošljavanje, Vlatka Popovskog, ti ljudi su najverovatnije završili u sektoru sive ekonomije.

Makedonski profesor Krste Šajnovski kaže da tolerisanje sive ekonomije, preko “čišćenja” spiskova nezaposlenih, nije zamena za kreiranje aktivne politike zapošljavanja.

Povodom prošlomesečnog oglasa kojim se nudi posao za 1.600 ljudi u državnom sektoru, Šajnovski poručuje da ni to ne doprinosi znatno rešavanju problema, jer “vlada ne može neograničeno da zapošljava”.

“Krajnje je vreme da umesto traženja fiktivnih rešenja za nezaposlenost počnu da se traže rešenja kako da se poveća broj zaposlenih u legalnom sektoru. U suprotnom radovaćemo se smanjenju procenta nezaposlenih na račun rasta sive ekonomije, koja predstavlja ''rak ranu'' legalne ekonomije, a sa metastaziranom privredom ne možemo govoriti ni o socijalnoj, ni o pravnoj, niti o demokratskoj državi”, poručuje Šajnovski, navodi se u članku objavljenom na makedonskom portalu “24 onlajn”.

Nastavak na B92...