Izvor: B92, 13.Dec.2010, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sitnina skupo košta i NBS i građane
Pre godinu dana istekao je rok, do kada je trebalo kovanice sa simbolom nepostojeće NBJ zameniti važećim. Do sada se mali broj građana potrudio da to i uradi.
Nemaran odnos prema kovanicama, međutim, debelo nas košta.
Ne samo zbog toga što čuvamo nevažeće novčanice, već i kao društvo jer zaboravljamo da iako je vrednost kovanica u apoenima mala, potreban metal i izradu tih kovanica kroz poreze plaćamo svi.
KKovani novac u apoenima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od jedan, pet i deset dinara sa oznakom Narodne banke Jugoslavije zvanično je povučen iz opticaja krajem prošle godine.
Međutim, pozivu da se te kovanice zamene važećim malo ko se odazvao. To Narodnu banku nije iznenadilo, jer su rezultati i prethodne zamena kovanica, kada su ukinuti apoeni od jedne, pet i deset para bili razočaravajući.
"Iskovano je 477 miliona komada, što je bila neka nominalna vrednost od 240 miliona. Od toga se nama u rokovima zamene vratilo svega 1,5 odsto. To znači da je ’napolju’ ostala količina metala od oko hiljadu i osam stotina tona, koja je vredela 1,6 milijardi dinara", objašnjava Blaženka Robović iz Sektora za poslovne trezora Narodne banke Srbije.
Da bi platni sistem funkcionisao, Narodna banka svake godine iskuje oko 50 do 60 hiljada komada kovanica. Zbog toga što milione kovanica čuvamo po ćasama kao suvenire, Narodnoj banci uskraćujemo velike količine metala kao jeftinu sirovinu.
Ironično, time još više obezvređujemo svoj novac koji ćemo imati u budućnosti, jer cene metala skaču, pa time i razlika između nominalne vrednosti kovanice i troškova njene proizvodnje.
"Mislim da je apoen od pet dinara na granici, dok su apoeni 10 i 20 kovanice čija je nominalna vrednost veća od troškova izrade. Međutim, ogromne su količine. Mi stalno upumpavamo u platni promet ogromne količine kovanog novca, nama se to ništa ne vraća i stalno iznova i iznova. To neko mora da plati, a plaćamo svi", kaže Robovićeva.
To što ne obraćamo pažnju na sitan novac, posledica je nepoverenja u domaću valutu. Dinar je godinama unazad često gubio na vrednosti, neretko i toliko drastično da smo se uvek okretali alternativnoj valuti. Nekad je to bila nemačka marka, a sad evro u koga svi verujemo i koji pa makar bio cent po cent skupljamo.
"Dinar je stalno gubio na vrednosti, mi smo društvo koje je uvek živelo sa hiper inflacijom ili sa inflacijom koja je obezvređivala vrednost domaće valute i uvek se bežalo u neku alternativu. Zato mi i nemamo taj odnos poštovanja svoje monete, držanja do svoje monete. Čak nemamo ni prema krupnim novčanicama, a kamoli kada je reč o sitnom novcu", navodi Radojka Nikolić, ekonomski novinar, urednica časopisa Biznis.
Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, 15. novembra u opticaju je bilo 398 miliona komada kovanica. Mnoge od njih nose oznaku nepostojeće banke Jugoslavije. Kada takvu kovanicu dobijete u prodavnici ili je nađete kod kuće, odnesite je u filijalu Narodne banke, jer do decembra 2012. godine takvu kovanicu još možete da zamenite za novu, kojom nešto možete da kupite.
