Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jul.2012, 15:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sistemske mere za jeftinije meso

BEOGRAD -

Meso je u Srbiji u proteklih mesec i po dana poskupelo za 20 odsto i dok proizvođači tvrde da cene ne mogu biti niže, jer posluju "na nuli", stručnjaci ističu da meso treba i može da bude jeftinije, ali je potrebno sprovesti sistemske mere.

Poskupljenje mesa u prethodnom periodu proizvođači i klaničari objašnjavaju skokom cenom stočne hrane, rasta kursa evra i smanjene ponude tovljenika na tržištu, objavljeno je u najnovijem broju "Agrobiznis magazina".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Eksperti ističu da pre svega treba urediti tržište inputa, a Siniša Pepelčević, direktor "Antaže” iz Sremske Mitrovice, firme koja se bavi prodajom stočne hrane, navodi da je u proteklom periodu najviše poskupela sojina sačma.

Cena sačme

"Cena sojine sačme u poslednjih mesec i po dana skočila je za čak 40 odsto, i sada košta 54 dinara po kilogramu, plus porez na dodatu vrednost (PDV). Ona u ceni stočne hrane učestvuje sa 30 do 35 odsto", precizirao je on.

Pepelčević je dodao da ostatak čini mineralno vitaminska smeša (15 odsto) i žitarice čije su cene "nešto veće od realnih, ali to nije nešto što remeti tržište".

Drugi, ali i najveći razlog za rast cena mesa, kako kaže, jeste nedostatak genetskog potencijala prasadi i junadi, zbog čega pod hitno treba pokrenuti proizvodnju. Pepelčević je ukazao da veliki broj uzgajivača hoće da kupi prasad, ali nemaju gde.

"Da bi se ova slika promenila, uvoz priplodne prasadi i teladi treba osloboditi svih dažbina i subvencionisati ga...Treba zabraniti izvoz žitarica, i preusmeriti ih u proizvodnju mesa", istakao je on.

Izvoz u svinjarstvu

Kada bi se to uradilo, za godinu dana bi se u svinjarstvu pokrenuo izvoz mesa i prerađevina, a za dve godine bi Srbija u ovom segmentu mogla da preraste u velikog izvoznika, tvrdi Pepelčević, dodajući da bi u govedarstvu to bilo za dve, odnosno tri godine.

Dragoslav Milisavljević iz fabrike stočne hrane ,,Komponenta” podvukao je da proizvodnja mesa mora biti stabilna kako bi se napravio ambijent gde cena može da bude konkurentna.

On je objasnio da se to mora sistematski da se uradi jednom ozbiljnom agrarnom politikom "kako bi smo ponovo postali sila u proizvodnji mesa, kakva smo bili pre 150 godina".

Milisavljević je rekao da, između ostalog, proizvodnja na farmama mora da se intenzivira, cene hrane snize, a genetski potencijal i nivo proizvodnje u količinama podigne, a žitarice ne treba izvoziti, već preusmeriti na proizvodnju mesa.

Proizvođači hrane su, prema rečima Deneša Kemiveša iz fabrike za stočnu hranu „Gebi“, već tražili da robne rezerve počnu da služe svojoj svrsi kako bi se oscilacije u cenama inputa zaustavile.

"Otkupna cena žive stoke, međutim, nikada nije pratila cene stočne hrane, već je zavisila od uvoza. Daleko od toga da mi kao proizvođači hrane ne utičemo na cenu mesa. Ali, kada bi se sad vratila cena hrane, cena mesa bi ostala ista, i to je uvek tako", ocenio je on, napominjući da su drugi problem " nerealne cene u megamarketima".

Bilansi za sigurnost

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović mišljenja je da Srbija mora napraviti bilanse za takozvanu prehrambenu sigurnost naroda i "da to subvencioniše, a ostalo da ide u izvoz."

"Dakle treba da se organizuje poljoprivredna proizvodnja i prodaja. Tek tada možemo razgovarati o realnoj ceni", kaže on.

Iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine podsećaju da je država ove godine usvojila niz mera radi unapređenja stočarske proizvodnje među kojima je i ukidanje carina, odnosno prelevmana na uvoz sojine sačme, ali i prasadi i teladi.

"Vlada je donela Uredbu kojom se svim uzgajivačima junadi i svinja daje subvencija u iznosu od 500 dinara za svaku utovljenu svinju i 5.000 dinara za junad. Jedini uslov da se ovaj novac dobije je da su utovljene svinje i junad prodate klanicama", ističe pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović.

Finansiranje nabavke stada

Ministarstvo je, između ostalog, donelo i meru kojom se finansira nabavka osnovnog stada u svinjarstvu, ovčarstvu i kozarstvu, i genetsko unapređenje u svinjarstvu i govedarstvu, dodao je on.

Vojislav Stanković, savetnik u Privrednoj komori Srbije, kaže da bi preduzete mere agrarne politike u domenu stočarstva na kraći i na duži rok trebalo da doprinesu eliminisanju bilansnog deficita pojedinih proizvoda životinjskog porekla, povećanju potrošnje po stanovniku i rastu izvoza.

"Ukupna proizvodnja osnovnih vrsta mesa bi u 2020. mogla dostići oko 790.000 tona, što bi zadovoljilo ukupnu tražnju domaćeg tržišta i omogućilo godišnji izvoz oko 95 do 135.000 tona mesa i prerađevina", zaključio je Stanković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Akter: Za niže cene mesa potrebne sistemske mere