Izvor: KreditniCentar.rs, 31.Mar.2013, 11:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sirotinji uskoro 10 odsto niže cene

Kako premostiti period između dve plate postao je, za dobar deo stanovništva – poduhvat. Lista troškova koje se građani iz meseca u mesec odriču sve je duža, pa tako i ne čude podaci da je promet robe u maloprodaji sve manji. A, da se na spisku „izbačenih“ ne bi našli proizvodi neophodni za osnovne životne potrebe, država je rešila da se dogovori sa trgovcima i proizvođačima i uvede socijalane korpe, koje će sadržati robu jeftiniju do 10 odsto.
Promet robe u radnjama i >> Pročitaj celu vest na sajtu KreditniCentar.rs << marketima opao je i u februaru i to za 7,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Kada se uporedi koliko smo kupovali pre samo tri godine, ta brojka je još veća – skoro 20 odsto. Ukoliko se nastavi ovakav trend, trgovci bi, plaše nas ekonomisti, mogli da ostanu bez kupaca. Od praznih prodavnica i gladnih građana nemaju vajdu ni prodavci, ni proizvođači, a ni državna kasa, pa je nadležno ministarstvo odlučilo da uvede kategoriju socijalne korpe da bi se predupredio crni scenario.

- Želimo da uredimo trgovinski sektor i zaštitimo potrošače u Srbiji na način na koji je to uobičajeno u evropskim zemljama – objašnjava Vladimir Matović, savetnik u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. -Generalno obaranje cena stići će u Srbiju sa velikim trgovinskim lancima i jačom konkurencijom, međutim, dok se to ne desi, ne možemo da sedimo skrštenih ruku i pustimo potrošače, čija je kupovna moć sve manja, niz vodu. Zato smo, na prihvatljiv način napravili set vrednosti i principa, kojih bi socijalno odgovorni trgovci trebalo da se pridržavaju.
GDE JE SOCIJALNA KARTA?
- TRGOVCI i proizvođači sami odlučuju kojim će proizvodima sniziti cenu i logično, pojeftiniće roba koja se najmanje prodaje – kaže Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
- Ako je želja Ministarstva trgovine da se u socijalnoj korpi nađu kvalitetni proizvodi, poput jogurta, mleka, hleba, pilećeg, junećeg, svinjskog mesa, ribe i sve ono što su neophodne dnevne potrepštine, onda ta akcija ima smisla.
Prema rečima Papovića, pre socijalne korpe trebalo je napraviti socijalnu kartu, koja bi tačno definisala korisnike te korpe.
Koliko su naši građani osiromašili pokazuju i statistički podaci, koji su, po pravili, optimističniji od realnog života. Naime, plate od 2008. nisu išle na gore, dok cene konstantno divljaju. Tako je minimalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu pre pet godina koštala nešto više od 23.000, dinara, a danas – deset hiljada više, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Zvanična prosečna mesečna zarada je u Srbiji oko 420 evra, pa tako za „bahaćenje“, koje podrazumeva kupovinu garderobe, ili školskog pribora, ostaje svega 100 evra mesečno.
- Nema igranja sa osnovnim potrebama stanovništa – objašnjava Matović. – To je glavna poruka, koju država, ovakvim dogovorom želi da poruči. Uvođenje socijalne korpe podrazumeva da oni koji prodaju, ili proizvode robu, jedan, ili više artikala iz svog asortimana ponude potrošačima po deset odsto nižoj ceni. U njoj će biti zastupljeni svi proizvodi neophodni da podmire te osnovne potrebe. Namerno smo dogovor sklopili prvenstveno sa trgovcima, kako celokupan teret takvog koncepta ne bi prtrpeli proizvođači. Prodavci će, dakle, u skladu sa svojim mogućnostima smanjiti maržu i dati deo svoje zarade. Namera ovakvog dogovora nije da skoči potrošnja, već da država zaštiti potršače, naročito one socijalno ugrožene.
Hrana, na koju ode najveći deo kućnog budžeta, u proseku, košta 30 odsto više nego pre godinu dana, dok se procenjuje da su maloprodajne cene 60 odsto veće nego pre krize. Ekonomisti su sumnjičavi prema najnovijoj meri države.
- Trgovinski lanci sa kojima je država postigla dogovor u svojoj redovnoj prodaji imaju i veće popuste, od tih 10 odsto, ali ljudi jednostavno manje kupuju, jer nemaju para – smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista. – Država bi trebalo prvo da utvrdi ko nema za hleb, pa da takvima da, ili pomoć u novcu ili neke bonove za ishranu, kao što to rade svuda u svetu. Od tih korpi neće biti vajde, jer samo komplikuju sistem.
Udruženja za zaštitu potrošača ne sumnjaju u dobru nameru države da pomogne siromašnim kupcima, ali, kako napominju, realizacija te ideje je loša.
PLATA I HRANA
DOK je žiteljima Srbije glavni cilj da pokriju troškove hrane, za koju se kod nas izdvaja gotovo cela zarada, građani Slovenije za namirnice daju između 20 i 25 odsto plate, a stanovnici Hrvatske blizu tog procenta. Kod nas ta cifra iznosi, prema zvaničnim podacima, oko 42 odsto. Ni to nije realan podatak, budući da važi jedino za one koji imaju prosečnu platu.
Izvor: novosti

Nastavak na KreditniCentar.rs...