Izvor: Politika, 14.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirotinja na udaru cena
Zaštita siromašnih od poskupljenja je veliki posao i ne može da se završi pre jeseni – kažu stručnjaci
Verujući predsedniku republike na reč, najsiromašniji građani Srbije sigurno su se makar na trenutak ponadali da će talas poskupljenja nekako zaobići njihove novčanike. Primamljivo je zvučalo obećanje Borisa Tadića da će vlada preduzeti sve mere za zaštitu socijalno najugroženijeg stanovništva od povećanja cena hleba, mesa i ostalih životnih namirnica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali će, sudeći bar po ocenama ekonomista, ova izjava šefa države teško moći brzo da se ostvari.
Veliki broj naših jučerašnjih sagovornika je smatrao da je u uslovima tržišne ekonomije nemoguće smanjivanjem cena pomagati najsiromašnije i da od toga, po pravilu, uvek profitiraju najbogatiji. Oni koji su isticali da je moguće odrediti grupu najsiromašnijih i na njih uticati konkretnim merama, međutim, kažu da je to ogroman posao koji nikako ne može da se završi pre jeseni, kada se očekuju novi skokovi cena. Posmatrano iz ugla ekonomske logike, to znači da će se najtanji buđelari ipak naći u prvim borbenim redovima kad poskupljenja "udare" po cenovnicima u radnjama.
Prema rečima Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta za zaštitu potrošača, nerealno je očekivati da se predsednikova ideja primeni na brzinu.
- To što je obećao je moguće. Ne treba mnogo mudrosti, ali treba mnogo vremena. Poenta je u tome da se ne dira u suštinu tržišnih odnosa, niti da se smanjuju cene. Trebalo bi, kontrolisano, odrediti grupu najsiromašnijih i napraviti kartu ekonomske donacije. To znači da treba da postoji linija siromaštva, odnosno granica ispod koje je život nemoguć. Svi koji zarađuju ispod te sume, trebalo bi iz budžeta da dobijaju novac - objasnio je Bogosavljević.
Prema Strategiji za smanjenje siromaštva, ta cifra je za 2006. godinu iznosila 6.221 dinar po članu porodice, s tim što je, prema posebnoj metodologiji, za svakog sledećeg člana domaćinstva, ona bila manja. Kako kaže Žarko Šunderić, iz vladinog tima za primenu ove strategije, konkretna mera koju je predsednik predložio ne nalazi se, tako navedena, u strategiji. U tom zvaničnom dokumentu, dodaje on, navedeni su potezi koji će na duži rok smanjiti stepen bede u našoj zemlji, a koji imaju veze sa predsednikovim obećanjem.
- Jedna od takvih mera je i osmišljavanje programa za podsticanje zapošljavanja mladih, nalaženja radnih mesta za invalide, kao i državne subvencije od dve do pet hiljada evra za svakog novozaposlenog. Sada je potrebno reagovanje u trenutnoj situaciji. Označiti grupu najsiromašnijih i osmisliti mere koje će pomoći samo njima, a ne svim građanima - objasnio je Šunderić.
Danijel Cvjetićanin, rektor BK univerziteta, ističe da se dosad socijalna politika vodila neselektivno, pa smo dolazili u apsurdne situacije da su od pojevtinjenja struje najviše koristi imali oni koji je najviše troše, odnosno najbogatiji.
- Izrada socijalnih karata je obiman i težak posao. Naša država je dosad bila lenja za takve stvari i uvek se odlučivala za lakše metode. Jedan od mogućih scenarija je da, kad se po nekoliko kriterijuma odredi sloj najugroženijih, onda na scenu stupa država. Onima koji se nalaze ispod linije siromaštva, primera radi, država pokriva troškove za struju ili komunalije, ali samo do izvesne mere! Jer, tu je veliki rizik od zloupotrebe. Ne može neko ko plaća vodu upola jevtinije da to iskoristi i, recimo, u bašti gaji povrće. Ili da sa jevtinijom strujom otvori farmu pilića i tako "potuče" konkurenciju - upozorava Cvjetićanin.
Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, pak objašnjava da su nivo cena i socijalna politika dve potpuno odvojene stvari. Tržište formira cene, a država brine o siromašnima.
- U kratkom roku su ovakve mere moguće, ali na duži rok, one su pogubne za privredu. Najefikasniji metod za smanjenje cena je dolazak konkurencije i to država treba da obezbedi, a ne da se meša u tržišne odnose. Čini mi se da mi za izradu socijalnih karata sada nemamo vremena. To je složeno pitanje i pre nego što se pređe na taj posao prvo treba iskoreniti sivu ekonomiju. Mislim da je vreme za to proćerdano - smatra Šuković.
A. Nikolić
-----------------------------------------------------------
Ulje i preko sto dinara
Iako padaju cene pšenice i kukuruza, poskupeo hleb
Novi Sad – Uredba Vlade Republike Srbije o privremenom ograničenju izvoza, "potpomognuta" češćim i mestimično obilnim padavinama, dala je konkretne rezultate kada je reč o kretanju cena, pre svega, žitarica.
To se najbolje može videti na Produktnoj berzi u Novom Sadu, jednom od naših najpouzdanijih pokazatelja domaćih tržišnih kretanja u agraru, gde je cena tokom prošle nedelje, kako tvrde na Berzi, dostigla odavno nezabeležen maksimum, da bi juče ova žitarica ostvarila cenu od 14,30 dinara po kilogramu bez PDV-a.
Na Produktnoj berzi, iako je izvesnih količina pšenice bilo u ponudi, juče se nije trgovalo hlebnim žitom, a poslednja ostvarena cena bila je uoči vikenda 14 dinara za kilogram bez PDV-a.
Na neformalnom tržištu u Vojvodini ove žitarice takođe pokazuju osetnu tendenciju pada cena, a stručnjaci ukazuju da je njihov novi skok u skorijem periodu malo verovatan i da će se, bar dok je na snazi vladina uredba, one kolebati u najgorem slučaju oko trenutnih iznosa.
To je kasno u slučaju već povećanih cena hleba, mada je primetno da veliki broj njih uobičajenu veknu od pola kilograma od brašna tipa 500 nije korigovao sa 25 na 35 dinara, kako je odlučio Upravni odbor Unije pekara Vojvodine, već na oko 30 dinara. Svojevrsna borba za tržište uticala je da se, recimo, u Gradskoj pekari "Hleb", koja je najveći snabdevač Novosađana, vekna i juče prodavala po starim cenama, od pre kampanje poskupljenja.
Najveći haos na tržištu, međutim, stvorili su proizvođači jestivog ulja koji su, mada žetva suncokreta počinje tek ovih dana i sigurno neće ići u proizvodnju do kasne jeseni, podigli cene u tihom savezu sa trgovcima bez ikakvog obrazloženja i na zaprepašćenje potrošača. U pojedinim trgovinama maloprodajne cene ulja iz starih zaliha već premašuju stotinu dinara. Jedino je somborsko "Sunce" bilo umerenije sa cenom od oko 82 dinara, dok je zejtin ostalih proizvođača poskupeo i do 40 procenata. Zbog toga su saveti potrošača u većem broju vojvođanskih opština zatražili da na tržištu jestivog ulja interveniše država iz robnih rezervi, a nadležne inspekcije da se pozabave maržom trgovaca.
S. Živković
[objavljeno: 14.08.2007.]
