Izvor: B92, 21.Dec.2009, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromašno svako peto domaćinstvo
Sarajevo -- Oko 20 odsto stanovništva u BiH nije u mogućnosti da sebi svakodevno obezbedi jedan obrok, potvrđuju istraživanja.
Poslednji podaci Razvojnog programa Ujedinjenih nacija pokazuju da je, uprkos stabilnom ekonomskom rastu tokom protekle decenije, siromaštvo još široko prisutno, pri čemu gotovo jedno od pet domaćinstava u BiH živi ispod granice siromaštva.
"Najnoviji podaci pokazuju visok nivo siromaštva domaćinstava u kojima je glava domaćinstva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (po radnom statusu) penzioner (19,5 odsto), nezaposlena ili osoba koja traži posao (23,4 odsto), domaćica (25,5 odsto), ili osoba s invaliditetom (44,4 odsto)”, navodi se u najnovijim brošurama Razvojnog programa UN-a.
I članovi nevladinog sektora, čiji je prioritetni smer djelovanja zaštita potrošača, smatraju da je "sramotno” da u zemlji u kojoj je sve više gladnih neki nemaju načina da dođu do besplatnog obroka.
"Istiniti podaci, bez ikakvog 'kriziranja’, glase da oko 48 odsto stanovništva u BiH živi u zoni siromaštva, dok je 18 odsto ispod linije koja označava kritično siromaštvo. Takve procene su dale sve relevantne institucije koje se bave statistikom”, kaže Mesud Lakota, sekretar Udruženja za zaštitu interesa potrošača BiH.
Lakota tvrdi da u BIH 50 odsto penzionera primaju mesečno svega 320 KM (oko 163 evra) , i da je u BiH oko pola miliona nezaposlenih. To je, kako konstatuje, dovoljno relevantan dokaz da je javna kuhinja u svakom gradu preko potrebna.
"Mislim da je najveća odgovornost na opštinama. lično znam da ima opština gde nemaju čak ni bazu podataka kome je potrebna, a kome ne treba pomoć. Ljudi gladuju, a ne mogu da se prijave za pomoć”, upozorava Lakota.
Da je situacija teška i da je broj gladnih u porastu potvrđuje i porast broja zahteva za korištenje usluga javne kuhinje u malobrojnim opštinama u kojima postoje.
"Broj zahteva za korištenje Javne kuhinje Crvenog krsta do decembra 2009. godine povećan je za više od 50 odsto u odnosu na broj zahtjeva u 2008. godini. Razlozi znatnog povećanja broja zahtjeva za korištenje Javne kuhinje mogu se videti u teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalaze građani, dodatno otežanoj ekonomskom krizom u RS”, kažu u Centru za socijalni rad u Banjaluci.
Dodaju da se, ako se uzme u obzir da je 1.500 ljudi u ovoj godini u Javnu ustanovu "Centar za socijalni rad” Banjaluka predalo zahtev za jednokratnu novčanu pomoć, jer se nalaze u stanju socijalne potrebe, može očekivati još veći porast broja zahteva za korištenje Javne kuhinje Crvenog krsta.
Bez posla i bez plate
Ranka Mišić, predsednik Saveza sindikata RS, kaže da oni koji rade i primaju platu, ne mogu da podmirie troškove za prehrambene proizvode, što znači da nemaju dovoljno novca za život. Prema njenim rečima, još veći problem imaju radnici koji rade ali redovno ne dobijaju platu.
"Postoji i treća grupa, radnici koji su najnesrećniji i u najnezavidnijem položaju, a to su radnici koji su ostali bez posla, našli se u Zavodu za zapošljavanje i dobijaju naknadu koja je minimalna određen broj meseci, najduže godinu dana, a nakon toga nemaju nikakva primanja”, kaže Mišićeva i dodaje da sa sigurnošću može reći da oko 20 odsto ukupnog stanovništva RS ima problem da se prehrani u toku jednog dana.
S obzirom na to da je za januar iduće godine najavljeno veliko poskupljenje struje i vode, što će verovatno dovesti i do poskupljenja životnih namirnica, a o većim platama građani BiH mogu samo da sanjaju, broj gladnih neminovno će ostati u porastu.
