Izvor: B92, 29.Feb.2012, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromašni su srećniji od bogatih
Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi koja trese svet već nekoliko godina, čini se da je planeta ipak sretnije mesto za život nego pre početka finansijske krize.
To pokazuje istraživanje na 19.000 osoba iz 24 zemlje, prema kom čak 77 odsto sebe opisuje kao srećne, dok je 22 odsto za sebe navelo da su "vrlo srećni".
Ipak, sreća je veoma subjektivna stvar pa je ankete ovakvog tipa potrebno uzeti s dozom opreznosti jer ne gledaju svi ljudi na sreću jednako.
Ipsosova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << anketa nije u potpunosti uporediva sa sličnim anketama kao što su Galupova koja ispituje "dobrobit" ili "World Values" istraživanje koje se bavi istraživanjem životnog zadovoljstva pa je teško proveriti donesene zaključke.
Uopšteno, većina Evropljana je nesrećnija od svetskog proseka što znači da je nivo prihoda obrnuto proporcionalan od sreće. Čini se da se sreća ipak ne može kupiti novcem jer nije sve u materijalnom bogatstvu , već puno više na nivo ljudske sreće utiču duhovno bogatstvo i samoispunjenje. Barem je tako pokazalo ovo istraživanje.
Na osnovu ovih anketa moguće je izvesti dva zaključka. Prvo, velika i brzorastuća tržišta koja su tek u nastajanju ne dele pesimizam visoko industrijalizovanih i bogatih zemalja.
Postotak ispitanika koji spada u kategoriji "vrlo srećni" porastao je za 16 odsto u Turskoj, 10 odsto u Meksiku i pet odsto u Indiji. Ipak, nivo pesimizma je neujednačen i u razvijenim zemljama pa je tako u Japanu, koji je pretrpio i cunami i "Fukušimu", postotak vrlo srećnih porastao za šest odsto.
Najveći "pad sreće" pojavio se u Indoneziji, koja je uprkos tome i dalje na prvom mestu po broju najsrećnijih građana, kao i u Brazilu i Rusiji.
Prema načelu političke nauke nivo sreće raste s bogatstvom i obično stagnira kada BDP zemlje dosegne oko 25.000 dolara godišnje. Ipak, ovo istraživanje ukazuje drugačije - najviši nivo sreće nije u najbogatijim zemljama, kao što bismo mogli očekivati.
Upravo suprotno, najsrećniji dolaze iz siromašnih krajeva i iz zemalja sa srednjim nivoom dohotka, kao što su Indonezija, Indija i Meksiko.
Što se bogatih zemalja tiče, indeks sreće varira od natprosečno visokog do razmerno niskog. Tako je 28 odsto Amerikanaca i Australijanaca vrlo srećno, dok je u Italiji i Španiji takvih puno manje (13 i 11 odsto).
