Izvor: Politika, 21.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromašni neće pomoć
Kako da pomognete siromašnim opštinama kada same ne traže pomoć, žele decentralizaciju, ali ne i da prihvate obaveze i odgovornost Pomoću projekta Promocije zapošljavanja, u 2006. godini 532 lica završila su neki vid obuke, od kojih su 432 sačuvala radno mesto, a 90 našla novi posao. Procenjujem da će sledeće godine 450.000 ljudi naći posao zahvaljujući svim aktivnim merama zapošljavanja i programima sa kojima smo se susreli ove godine, rekao je na početku jučerašnje konferencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za novinare Slobodan Lalović, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
Jučerašnja konferencija bila je sumiranje rezultata rada ovog ministarstva i mnoštva institucija poslovno povezanih sa njim, ali i svojevrsno polaganje računa pred institucijama iz inostranstva, koje su bile dobar poslovni partner, asistent, donator, kao i nadzorni organ.
Projekat Promocije zapošljavanja sprovodio se u okviru Ministarstva od 2003. godine. Finansiran je sredstvima Svetske banke, uz donaciju Fonda za razvoj vlade Velike Britanije (DFID-a) i uz učešće Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Reč je o projektu za učenje i inovacije, čiji je osnovni cilj bio da pospeši zapošljavanje uvođenjem novih mera i inovativnih programa u rad NSZ-a. Na završetku je angažovan holandski Istraživački institut iz Roterdama (SEOR) da izvrši monitoring celokupnog projekta.
– Počeli smo prilično skromno, primenjujući pilot projekat u četiri opštine – Nišu, Kraljevu, Pančevu i Lazarevcu, ne znajući kakvu ćemo korist izvući. Jer, ako nema koristi, gubimo energiju, novac i vreme – rekao je Lalović. – Posao se proširio i sada obuhvata 15 gradova i 13 tranzicionih centara, koje je posetilo 15.000 radnika koristeći neku od usluga.
Najznačajniji rezultati projekta, prema rečima ministra Lalovića, jesu realizacija 52 obuke preko NSZ-a u kojima je učestvovalo 1097 zaposlenih iz ove službe, pokrenuto je osnivanje Poljoprivrednog i Tekstilnog klastera za otvaranje slobodnih radnih mesta, finansirano je osam Studija lokalnog ekonomskog razvoja, a uspostavljena je i baza podataka o viškovima zaposlenih, koja se operativno puni i obrađuje.
– Začuđujuće je da je najmanje zahteva stiglo iz najsiromašnijih gradova. Kako onda da im se pomogne kad sami sebi ne žele da pomognu. Zatim, traže decentralizaciju, a kada im je predate tada ne žele da prihvate ni obaveze ni odgovornost – zaključio je Slobodan Lalović.
Nadovezujući se na ocenu ministra, Radovan Ristanović, direktor NSZ-a, rekao je da "aktuelna NSZ ne može da izađe na kraj sa proteklih deset godina rada, jer su silne pare odlazile a da niko nije vodio računa ni kome ni kuda odlaze".
– Kada smo odlučili da uvedemo malo reda, suočili smo se i sa nerazumevanjem lokalnih vlasti i sa bežanjem od problema. Kao da je reč o nekom uvoznom fenomenu, koji ih se ne tiče – istakao je Ristanović.
Iako je Kerolajn Junger, direktor Svetske banke za Srbiju, podsetila na mnogo uspešnih inovacija (sajmovi zapošljavanja, inkubatori, virtuelna preduzeća, klubovi za traženje posla, itd.) Jap de Koning, direktor Istraživačkog instituta iz Roterdama, primetio je da rezultati, ipak, nisu impresivni.
– S obzirom na brojke koje je izneo ministar Lalović, ovaj program je "umereno uspešan". Jer, bilo je mnogo viškova radnika koji nisu imali interes da se ponovo zaposle, a ankete među njima uputile su nas na zaključak da su naše inicijative da im pomognemo nedovoljne – rekao je Koning, dodajući da i NSZ čekaju reforme, jer je i ta služba radila u uslovima "nedostatka osoblja, sredstava i tehničkih mogućnosti".
S. Bogdanović
[objavljeno: 21.12.2006.]
