Izvor: B92, 14.Jan.2016, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromašni gube tlo, nemaju ni za stanarinu
Vašington -- Razlike u prihodima između bogatih i siromašnih u velikim američkim gradovima povećan je ne samo rastom zarada najbogatijih, već i padom zarada najsiromašnijih.
Mnoga siromašna domaćinstva još uvek zarađuju tek deo onoga što su imala pre Velike recesije koja je počela 2007.
Čak i s oporavkom privrede i dobrim rastom zaposlenosti u 2014, pali su prihodi najsiromašniji 20 odsto građana Njujorka, Nju Orleansa, Sinsinatija, Vašingtona i Sent >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Luisa, pokazala je analiza Instituta Brukings.
"Radi se zaista o tome da siromašni gube tlo, a ne o tome da domaćinstva iz više klase odmiču", rekao je saradnik Brukingsa Alan Berube.
Na primer, u Sinsinatiju, gde su sedišta kompanija Prokter end Gembl i Mejsi koje se povezuju sa srednjom klasom, najsiromašnijih 20 odsto zaradilo je u 2014. 10.454 dolara. Uzimajući u obzir inflaciju to je tri odsto manje nego što su zaradili 2013. godine, a 25 odsto manje nego pre početka recesije pre osam godina.
Najbogatijih pet odsto u Sinsinatiju je zaradilo najmanje 164.10 dolara u 2014. godini, što je povećanje u odnosu na 2013, ali i sedam odsto manje nego pre recesije.
Time u Sinsinatiju pet odsto najbogatijih zarađuje 15,7 puta više nego 20 odsto najsiromašnijih. Na nacionalnom nivou, taj odnos je 9,3 odsto, kao i 2013, ali je pre recesije bio 8,5.
Brukings je ustanovio da je jaz u prihodima najveći u Bostonu gde pet odsto najbogatijih zarađuje 17,8 odsto više nego najsiromašnijih 20 odsto. Taj jaz, međutim, odražava i veliki broj studenata i postdiplomaca u gradu u kojem se nalaze univerzitet Harvard, Em-Aj-Ti (Massachusetts Institute of Technology) i mnogi druge elitne institucije visokog obrazovanja.
S druge stane, prihod najsiromašnijih 20 odsto skočio je u gradu Provo u Juti gde je odnos 7,8. U Denveru je takođe zabeleženo veliko poboljšanje položaja najsiromašnijih.
Debalans u prihodima sve je vidljiviji i na tržištu nekretnina, pošto su stanarine između 2001. i 2014. poskupele za sedam odsto kada se uračuna inflacija, dok su prihodi pali za devet odsto. Zato sve više Amerikanaca mora da potroši više od 30 odsto za stanarinu, što je nivo koji vlada smatra finansijski opterećujućim. U poslednjih deset godina, broj ljudi koji moraju da izdvoje više od 30 odsto prihoda za stanovanje povećan je s 14,8 na 21,3 miliona, odnosno 49 odsto svih ljudi koji iznajmljuju stanove.
Porast u izgradnji stanova nije mnogo pomogao pošto se u mnogim urbanim oblastima veliki broj stanova gradi u oblastima gde žive ljudi s visokim primanjima. Prosečna stanarina u 2014. za novi stan je bila 1.372 dolara, što je za oko 500 dolara više nego što polovina ljudi koji iznajmljuju stanove može da si priuštio a da ne bude finansijski opterećena.
