Izvor: Studio B, 12.Avg.2015, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikati: Nisu stečeni uslovi za privatizaciju PKB-a
Predstavnici Samostalnog i Nezavisnog sindikata Poljoprivredne korporacije Beograd ocenili su da se još nisu stekli uslovi za privatizaciju te korporacije, jer se ne zna kolika je vrednost kapitala, ni šta će se prodati.
Sindikati su, na zajedničkoj konferenciji za novinare, rekli da je prema ranijim procenama koje su iznošene u javnost vrednost kapitala PKB oko 210 miliona evra, dok su tadašnje procene stručnog tima korporacije ukazivale na vrednost od oko 640 miliona evra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << prenosi Beta.
Sindikati tvrde i da bi Beograd, ali i cela država ozbiljno bili oštećeni prodajom PKB-a koji je u neposrednoj blizini glavnog grada, jer je ta korporacija najveći proizvođač mleka u Evropi i ima najbolje stado mlečnih krava, a i najbolji je i proizvođač semenske robe.
Prema ocenama sindiikata, ako se PKB bude privatizovao po modelu koji je predložio Grad Beograd, to će značiti cepanje tog preduzeća u kojem radi oko 2.000 ljudi.
Prošle sedmice pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević najavio je da će u septembru biti raspisan javni poziv kupcima dela zemljišta PKB-a uz koji se prodaje i stočni fond, a da je cilj te odluke poboljšanje proizvodnje u PKB-u, jer korporacija ima gubitke.
Predsednik Samostalnog sindikata PKB-a Milisav Đorđević rekao je da nisu tačne informacije da PKB posluje sa gubitkom, naglašavajući da se te informacije svakodnevno plasiraju u javnost kako bi se opravdala privatizacija te korporacije.
"PKB je ove godine poslovao pozitivno i ima dobitak od 250 miliona dinara, iako iz gradskog budžeta korporacija nije dobila ni dinara. PKB se izdržava isključivo od svoga rada i nismo budžetski korisnici Grada Beograda", dodao je Đorđević.
Predsednik Nezavisnog sindikata PKB-a Nikola Lazić naveo je da PKB redovno plaća poreze i doprinose, redovno isplaćuje zarade, a da od države ne dobija više ni premije za mleko što je diskrimimatorski postupak zbog kojeg je prošle godine korporacija imala višemilionske štete.
Predstavnici oba sindikata PKB-a su naglasili jedinstven stav da PKB treba da ostane u većinskom državnom vlasništvu (51 odsto), da se podele besplatne akcije zaposlenima i sa ostatkom da se izađe na tržište, kao i da nemaju ništa protiv toga da država postavi stručni menadžment.
Sindikalci tvrde i da je dosadašnja praksa pokazala da nijedna privatizacija poljoprivrednih kombinata u Srbiji nije bila uspešna.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Miladin Ševarlić rekao je ranije agenciji Beta da bi PKB, koji je najveća agrobiznis kompanija u Evropi, morao da bude pod posebnom pažnjom države i javnosti i da se vidi šta je javni interes u prodaji PKB-a.
Prema njegovim rečima, pre bilo kakvog razgovora o prodaji trebalo bi da se objavi procena vrednosti korporacije i da je potrebno utvrditi šta će predstavljati urbano područje Beograda.
Kako je ocenio, novi vlasnik PKB-a prodajom samo nekoliko stotina hektara mogao bi da izmiri celokupnu cenu za preuzimanje kompanije, što bi moglo da dovede do toga da privatizacija PKB-a postane "najveći spekulativni posao 21. veka u Srbiji".
PKB iz Padinske Skele zauzima ukupno 30.000 hektara, a obrađuje oko 22.000 hektara.
Prema rečima predstavnika sindikata, grad pokušava da oko 17.000 hektara državnog zemljišta uknjižiti kao zemljište PKB korporacije, čime se krši Zakon o poljoprivrednom zemljištu i ta uknjižba je potpuno nelegalna, a i prvostepeni sud već poništio to uknjiženje.
Mali: Dugovi PKB-a 60 miliona evra
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da PKB iz Padinske Skele nije profitabilno preduzeće i da trenutno duguje 60 miliona evra.
Mali je, novinarima u Beogradu, rekao da se zbog toga krenulo u privatizaciju te korporacije i istakao da se neće prodavati građevinsko zemljište.
"Ono što je predmet privatizacije PKB-a je poljoprivredno zemljište, koje nikada neće biti građevinsko ili industrijsko. Ne postoji nikakva šteta da će neko kupiti to zemljište, a onda preprodati i napraviti neke velike pare", rekao je Mali.
Prema njegovim rečima, prava oko 2.000 zaposlenih u PKB-u će biti maksimalno zaštićena, odnosno određeni broj radnika će preuzeti novi kupac, a ostalima će biti ponuđen socijalni program, kao i za svako preduzeće u restrukturiranju.
Gradonačelnik je istakao da se Grad Beograd ne bavi poljoprivrednom proizvodnjom i da zato želi da pronađe strateškog partnera za PKB koji bi investirao u razvoj proizvodnje.
