Izvor: Blic, 23.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Simpo“ krije cenu prodaje robnih kuća
Direktor „Simpa" Budimir Mihajlović odbio je da „Blicu" saopšti za koliko para su „Delti", odnosno „Delta maksiju", prodali robnu kuću u Bujanovcu, kao i tržni centar i robnu kuću u Vranju. To je, kaže, poslovna tajna, a sa tom tajnom su upoznati svi koji treba da budu upoznati. Javnost, građani Srbije, po njemu, u tu grupu očito ne spadaju.
Javnost bi, međutim, u tu grupu morala itekako da spada jer je u „Simpu" najveći pojedinačni vlasnik država, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosno u njeno ime Akcijski fond, sa paketom od 44 odsto akcija. Mihajlović kaže da su saglasnost i za prodaju i za cenu dobili od Akcijskog fonda. U Akcijskom fondu su „Blicu" potvrdili da jesu dali saglasnost, ali samo za prodaju. Cena je na Upravnom odboru Kompanije „Simpo" i Akcijski fond po slovu zakona nema ingerencije u radu tog tela. Kada je reč o saglasnosti za prodaju imovine, to je, kažu, išlo po proceduri koja je striktno predviđena zakonom. „Simpo" je u proceduri pripreme za tender i ta kompanija je u sklopu priprema dala predlog da se obavi ova prodaja kako bi ojačala obrtni kapital matične kompanije. Odobrenje za realizaciju uputili su Akcijskom fondu, ovi to prosledili Agenciji za privatizaciju, koja je nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja privatizacionog savetnika „Citadela" sve vratila Akcijskom fondu, gde je 21. maja, odnosno 29.juna stavili definitivni paraf. To da li je Upravni odbor „Simpa" za tu prodaju imao saglasnost skupštine akcionara je, ističu, njihov promlem. Na njima je odgovornos da li su ili nisu prekršili zakon. Akcijski fond sa tim nema ništa.
Do sada su, inače, u bezbroj slučajeva i Agencija za privatizaciju i Akcijski fond preduzećima koja su u postupku privatizacije davali saglasnost za prodaju imovine. Cena, međutim, nikada nije bila tajna. Eto, kada je, na primer, pre neku godinu taj isti „Simpo" prodao „Koka-Koli" svoju fabriku vode, nije se krila ni cena, ni ukupni aranžman.
Druga dimenzija ove transakcije je zaobilaženje institucije koja se zove Komisija za zaštitu konkurencije. Predsednik Komisije Dijana Marković-Bajalović izričita je da se obaveza kupca da traži saglasnost odnosi i na ovu transakciju. Zakon, naime, propisuje obavezu da ukoliko je vrednost kapitala kupca i onog što se kupuje veća od 50 miliona evra, mora prethodno tražiti saglasnost Komisije.
- Ovde nije reč o kupovini preduzeća, ali jeste o delu njegove imovine.
Jedino se učesnici na tenderu drže obaveze obraćanja za saglasnost ovoj Komisiji. U Agenciji za privatizaciju sa pobednikom aukcijskog nadmetanja kupoprodajni ugovor potpisuju u roku od osam dana, a na saglasnost Komisije se, shodno tom matičnom zakonu, čeka i do dva meseca.
Šta se dešava ako se napravi ogrešenje o odredbe Zakona o zaštiti konkurencije? Odgovor je: po slovu zakona sleduje kazna naplate sume u iznosu do deset odsto profita te kompanije. U praksi, međutim, odgovor je - ništa.
