Izvor: Politika, 30.Sep.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sigurnost visokog rizika
Ukupne gubitke uzrokovane svetskom finansijskom krizom eksperti MMF-a procenili na 3.500 milijardi dolara, što je za 600 milijardi manje nego u prethodnom izveštaju
Od našeg specijalnog izveštača
Istanbul, 30. septembra – Globalna finansijska stabilnost je poboljšana, ali su rizici i dalje visoki, navodi se u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda koji je danas predstavljen novinarima u Kongresnom centru u Istanbulu. Eksperti MMF-a su gubitke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uzrokovane svetskom finansijskom krizom procenili na oko 3.500 milijardi dolara (3,5 triliona), što je za 600 milijardi manje od procene iznete u prethodnom izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti.
Pred kreatorima svetske ekonomske politike sada je, ipak, težak zadatak. On podrazumeva obezbeđenje kredita koji mogu da podrže oporavak ekonomije, pronalaženje odgovarajuće izlazne strategije, ali i upravljanje rizikom u situaciji otežanog zaduživanja pojedinih zemalja, navodi se u izveštaju.
– Finansijske institucije se i dalje suočavaju sa tri glavna izazova: obnova kapitala, povećanje priliva sredstava i odvikavanje zemalja od traženja finansijske pomoći. Oslabljena kreditna sposobnost vodi ka znatnom smanjenju zaduživanja u narednih nekoliko godina – predviđa se u izveštaju i dodaje da banke imaju dovoljno kapitala da prežive, ali još postoje negativni pritisci na ovaj sektor.
Uspostavljanje dinamičke ravnoteže u postkriznom periodu zahtevaće oslonac u bankarskom kapitalu i povećanju kapaciteta za podršku pojedinačnim zemljama, dodaje se.
Inače, objavljivanje Izveštaja o globalnoj finansijskoj stabilnosti samo je uvertira pred otvaranje godišnje skupštine Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, koja je zakazana za 6. i 7. oktobar. Po pravilu, sastanci dve važne svetske finansijske institucije, od kojih je jedna zadužena za monetarnu i fiskalnu, a druga za razvojnu ekonomsku politiku, svake treće godine održavaju se van Vašingtona. Ovoga puta domaćin je Turska, što je prvi put u istoriji da se u jednoj zemlji dva puta organizuje ovakav skup. Poslednji put u Istanbulu godišnja skupština je održana 1952. godine. I Beograd je pre tačno tri decenije bio domaćin finansijskim ekspertima iz sveta i tim povodom je i izgrađen „Sava centar”.
U narednih nekoliko dana u gradu na granici Evrope i Azije sastaće se, prema nekim procenama, od 15.000 do 20.000 ljudi, među njima i guverneri zemalja članica, njihovi pomoćnici i saradnici, ali i predstavnici nevladinih organizacija. Za ovaj događaj akreditovano je čak 700 novinara iz sveta, od kojih je 200 iz Turske. S obzirom na to da gosti iz sveta tek pristižu, atmosfera u pres centru danas je bila prilično mirna.
Inače, u gradu na Bosforu je gotovo sve u znaku godišnje skupštine MMF-a i Svetske banke. Bilbordi s porukama o svetskoj finansijskoj krizi postavljeni su – od aerodroma, preko ulica s jednog na drugi kraj grada.
Ipak, ima i onih koji na delegaciju finansijskih eksperata iz sveta ne gledaju sa odobravanjem. Tako je juče, nedaleko od centra grada, u blizini Kongresnog centra gde će skupština biti održana, nekoliko desetina demonstranata nosilo plakate kojima MMF-u poručuju da „ide kući”.
Zasedanje Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta, koji praktično predstavlja savetodavno telo MMF-a i Razvojnog komiteta Svetske banke zakazano je za 4. i 5. oktobar. Dok savetodavno telo MMF-a bude raspravljalo o okvirima globalne ekonomske politike, ali i unapređenju svetskog finansijskog tržišta, Razvojni komitet Svetske banke baviće se problemima zemalja u razvoju. Iako prisustvo novinara nije predviđeno, rezultati oba sastanka biće predstavljeni na pojedinačnim konferencijama za štampu.
A. Nikolić
-----------------------------------------------------------
Kosmet – prvi put
Srpsku delegaciju, čiji se dolazak očekuje 4. oktobra, čine Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, Diana Dragutinović, ministarska finansija, i Radovan Jelašić, guverner centralne banke. Kako je ranije najavljeno, u Istanbulu će biti reči i o aktuelnom stendbaj aranžmanu sa Srbijom, odnosno predstavnici MMF-a će želeti da vide konkretne poteze kako bi Srbija mogla krajem meseca da povuče drugu ratu ranije odobrenog zajma od 2,9 milijardi evra.
Kako saznajemo, u isto vreme očekuje se i dolazak delegacije sa Kosova i Metohije, koju čine tamošnji ministar finansija, ekonomije i guverner centralne banke. Uprkos tome što nije član Ujedinjenih nacija, Kosmet je nedavno postao član Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, pa tako prvi put ima učešće i na godišnjoj skupštini.
[objavljeno: 01/10/2009]
