Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Maj.2021, 15:49
Siguran plasman i dobra cena kornišona
U opštini Knić 150 hektara nalazi se pod povrćem, a prosečna veličina parcela iznosi 42 ara. Zbog toga se u povrtarskoj proizvodnji ide ka tome da se što veći profit ostvari po jedinici površine. Siguran plasman i stabilna cena kornišona uticala je i na to da se sve veći broj poljoprivrednika oproba u ovoj povrtarskoj proizvodnji.
Siguran plasman i dobra cena kornišona motivisali su Mikicu Spakića da se na imanju u selu Radmilović kod Knića prvi put oproba i u proizvodnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kornišona. Iako se njegova porodica više decenija bavi proizvodnjom povrća, bostana, paprike i kupusa Mikica je želeo da započne proizvodnju kornišona i kako sam kaže još uvek uči.
"Prva godina je tek i ja sam laik još uvek što se tiče kornišona. Upravo sam registrovao gazdinstvo krajem prošle godine i ovo je isto prva godina da se gazdinstvo vodi na mene. Za kornišone sam se odlučio zbog sigurnog plasmana. Glavna stvar što se tiče moje odluke je ta što sam uspeo da sa kućnim prijateljima, koji će da mi pomažu na imanju, dogovorim sve što se tiče radne snage jer je ovo vrlo zahtevna proizvodnja. Na površini je od 10 ari, a 700 metara u duž je postavljena folija. Najbitnije je da se sluša svaki postupak i korak kada su prihrana i polivanje u pitanju, a druga stavka je broj radnika da bi berba bila u klasi", kaže Mikica Spakić, povrtar, selo Radmilović, opština Knić.
Pored kornišona nalazi se i parcela pod belim lukom, a ako bude uspešan ove godine u obe proizvodnje Mikica Spakić će proširiti are na kojima se nalaze ove dve povrtarske kulture.
"Prva godina je belog luka isto kao i kornišona. Prva stvar je ta da vidim perspektivu u ovoj proizvodnji a druga stvar je ta što imam za konsultante najbolje jer mi je sestra od rođene tetke doktor magistar poljoprivrede na Institutu u Novom Sadu, Dragana Božić i sa njom i njenim kolegama sam u kontaktu od početka. Na površini od 10 ari je zasađen luk a 78 kilograma mi je otišlo semenskog materijala za ovu površinu. Plasman je korektan ali bitno je sve od starta da se uradi kako treba, od sejanja , pa do vađenja belog luka i skladištenja", kaže Mikica Spakić.
Opština Knić ima 12 000 hektara obradivih površina, od toga 150 hektara je pod povrćem. 2018. godine opština je u saradnji sa jednom čačanskom firmom obezbedila siguran otkup kornišona i od 50 proizvođača danas ima više od 150 povrtara koji gaje kornišone.
"Posao je svakako težak, radi se mnogo, pogotovu kada krene da se bere kornišon. To traje dva meseca i meteorološki uslovi u to vreme su rizičan faktor jer treba izdržati na polju sve. Međutim kada na kraju dođe do naplate uzme se solidan iznos po jedinici površine i to opredeljuje ljude da budu uporni i da se bave tom proizvodnjom. U ovoj godini , kako sam dobio informaciju očekuje se negde prinos od oko 100 hiljada tona. Taj prinos je jako bitan za naše područje uzimajući u obzir da je cena prve klase kornišona 110 dinara , dok je druge60. Naravno sve zavisi od proizvođača koliko će da uspe da brzo bere kornišon i da on bude u prvoj klasi", kaže Nebojša Arsenijević, rukovodilac Kancelarije za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, opština Knić.
Prosečna površina povrtarskih parcela u Kniću iznosi oko 42 ara, zbog toga se i ide ka većem profitu po jedinici površine a sama opština subvencioniše fizičku imovinu, od sistema navodnjavanja preko plastenika.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
