Izvor: B92, 12.Nov.2013, 11:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Siepovanje

Uvek je dobro dati, ako se posle dobije više. Tako bi u najkraćem mogla da se protumači početna filozofija na osnovu koje je osnovana a potom i radila vladina Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), koja poslednjih dana, baš kao i Fond za razvoj, postade ekonomski, politički, a bogme, kako sada stvari stoje, i problem kojim će se pozabaviti i istražni organi.

Biće šta će biti, ali neke stvari pa i ova priča o Siepa postade u našoj svekolikoj političkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa i ekonomskoj svakodnevici pitanje oko kojih se dele najbliži u vladajućoj koaliciji, a približavaju dojučerašnji „rogovi u vreći”.

I sve zato što je aktuelni ministar privrede Saša Radulović, nestranačka ličnost, ali kome je Srpska napredna stranka poverila taj resor, pokrenuo pitanje svrsishodnosti, najpre Fonda za razvoj, a potom i Siepa. Obe institucije koje su do juče „pripadale” bivšem Ministarstvu finansija i privrede, odnosno Mlađanu Dinkiću.

To što Dinkić „demontažu” dve svoje institucije doživljava kao čedomorstvo može se razumeti jer čovek je konačno sada u opoziciji. Potreban mu je svaki povod da se javno obrecne na vlast u kojoj je bio neizostavan i neizbežan član tolike godine, a pogotovo da nagrdi „naslednika” polovine svog bivšeg resora za čije poteze, veoma često, ne bira reči. Gotovo učtivo zvuči njegovo pitanje – da li je ideja o ukidanju Siepe samo stav aktuelnog ministra privrede ili se o tome, možda, pita i vlada koja je donela odluku o njenom osnivanju.

I, odista, dokle će Vlada da ćuti kao mudra sova o veoma važnim pitanjima kakva su, između ostalih, Fond za razvoj i Siepa, a da dopušta da ljudi iz njene koalicije iznose stavove koji su u direktnoj suprotnosti s predlozima ministra Radulovića. To što je „slobodan strelac” iza koga ne stoji nijedna stranka dopušta mu, pitanje je samo dokle, da ima svoj sud i stav o svemu, pa i Fondu i Siepi. Ekonomska politika, privredni razvoj, zapošljavanje… nisu, međutim, niti mogu biti zbir pojedinačnih stavova članova kabineta s koje god strane dolazili.

Ista je stvar i na trenutke s veoma mučnom a jalovom javnom raspravom o „Srbijagasu”, njegovom direktoru Dušanu Bajatoviću i ministarke energetike Zorane Mihajlović. Ako iza tih polemika, stavova i ideja, protiv kojih u načelu ne treba biti protiv, ne dobijemo nešto bolje, celishodnije i racionalnije – čemu sve onda to?

Da bi se naši ministri i politički prvaci javno zabavljali i „siepovanjem” vežbali retoričke sposobnosti? Neka hvala. Vođenje države i njene ekonomije mnogo je ozbiljniji posao od pukog kontriranja političkim neistomišljenicima pa i o Fondu ili Siepi, koja i da je još tolika bila nije mogla da nas pomeri sa 95. mesta država po privrednoj (ne)atraktivnosti za inostrane investitore.

Biće da nam je potrebno mnogo više od nje i gomile drugih agencija, s kojima ne znamo šta da radimo, dok u Srbiju pritiče sve manje stranih direktnih investicija.

Nastavak na B92...