Izvor: Politika, 17.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sibirske gasne baklje prave struju
Prirodni gas, koji se dobija izdvajanjem iz nafte, sve se više koristi kao energent u mini električnim centralama koje strujom snabdevaju bušotine, ali i radnička naselja
Od našeg specijalnog izveštača
Sibir (Hanti Mansijsk) – I Rusija prebogata naftom i gasom počela je u jeku svetske ekonomske krize sve ozbiljnije da vodi računa o svakom kubiku prirodnog gasa ili barelu nafte. U to se uverila i ekipa srpskih novinara koja je minule sedmice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << boravila u Sibiru gde se donedavno gas, koji se izdvaja iz nafte, spaljivao kao nepotreban proizvod. Sada se taj „suvišni” gas koristi za pokretanje mini elektrana proizvodeći jeftinu struju, koja se najviše troši u eksploataciji nafte, ali i za snabdevanje okolnih radničkih naselja.
– Na naftnim poljima Hanti-Mansijska autonomnog okruga Zapadnog Sibira gde „Gaspromnjeft Hantos”, ćerka firme Gasproma, ima svoja nalazišta crnog zlata, danas se iz gasa dobija oko 30 odsto električne energije, kaže Viktor Igumenov, zamenik glavnog inženjera u ovom preduzeću.
Cilj je, pojašnjava, da se do kraja 2011. godine 95 odsto gasa s naftnih polja iskoristi za proizvodnju struje, što će dovesti do velikih ušteda u poslovanju.
U ovom času sa samo dva svoja nalazišta nafte „Gaspromnjeft Hantos” dnevno crpi oko 24.500 tona crnog zlata. Najveće količine te nafte, koja se vadi sa dubine od oko 3.000 metara, transportuju se do rafinerija za dalju preradu, ali cilj je da se vremenom na gas sagradi još mini elektrana za proizvodnju struje.
Zbog sve veće udaljenosti ovih nalazišta od samih rafinerija, ali i troškova transporta, od države je zatraženo da se kompanije koje se bave ovim izuzetno skupim i ne uvek isplativim poslom oslobode plaćanja poreza. To bi trebalo da bude dodatni impuls za velika ulaganja u infrastrukturu ne bi li svaki barel nafte bio jeftiniji u odnosu na troškove. Bez toga bi ove i slične bušotine bile napuštene.
Naftne kompanije u Rusiji, imaju predlog kako da se smanje ukupna poreska opterećenja. „Gaspromneft” podržava tu ideju, ali ukazuje na potrebu osetnijeg smanjenja tih poreza za nove projekte. U toj firmi smatraju da ne može biti isto poresko opterećenje na nova ili već „otvorena” ležišta nafte.
J. Petrović
[objavljeno: 18/11/2009]
