Izvor: B92, 28.Dec.2019, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Severni tok 2 i nova geopolitička stvarnost
Beograd -- Uprkos američkim sankcijama protiv kompanija koje učestvuju u izgradnji Severnog toka 2, Rusija nastavlja da radi na ovom gasovodu.
Gasovod bi trebalo da omogući veći kapacitet izvoza ruskog gasa direktno u Nemačku, ali i veću zavisnost od Rusije, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.
Nekoliko dana nakon što je Vašington uveo sankcije i nakon što je jedan od glavnih izvođača prekinuo radove na Severnom toku 2, ruski predsednik Vladimir >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Putin je rekao da se izgradnja gasovoda nastavlja, pošto Rusija ima "brod za postavljanje cevi" kako bi dovršila radove koji će zbog sankcija biti produženi nekoliko meseci, navodi Rojters.
Američki predsednik Donald Tramp je prošle nedelje potpisao zakon o sankcijama kompanijama koje učestvuju u izgradnji gasovoda koji Rusija postavlja da bi do Nemačke isporučivala gas preko Baltičkog mora zaobilazeći Ukrajinu.
Švajcarsko-holandska firma Alseas, koju je angažovao ruski Gazprom za izgradnju dela gasovoda u moru, obustavila je rad da bi izbegla američke sankcije.
Pre objave američkih sankcija ruski zvaničnici najavljivali su da će Severni tok 2 biti završen do sredine 2020. Dosad je postavljeno oko 2.100 kilometara cevi i ostalo je još 300 kilometara. Rusija ima nekoliko brodova koji bi mogli nastaviti izgradnju gasovoda koji je u većem delu već izgrađen, piše nemački nedeljnik Cajt.
Brod "Akademik Čerski" je na krajnjem istoku Rusije i biće potrebno nekoliko meseci da stigne do Baltičkog mora, a, kako navodi Cajt, brod "Fortuna" se nalazi na Baltiku, ali bi, prema ruskim informacijama, bio koristan samo u blizu obale, ali ne i u dubinama.
Severni tok 2 je već dugo kontroverzno pitanje, naročito jer su članice EU zabrinute zbog oslanjanja Unije na ruski gas, ističe BBC. Nesuglasice među državama EU bile su toliko snažne da su, početkom ove godine, kako navodi BBC, zapretile da će projekat uništiti. EU je na kraju pristala da uvede dodatne propise o Severnom toku ;2, ali ga nije u potpunosti zaustavila niti uspela da ga stavi pod evropsku kontrolu.
Vašington je sankcijama hteo da zaštiti i interese Ukrajine, jer gasovod zaobilazi Ukrajinu, potencijalno ostavljajući Kijev bez milijardi dolara tranzitnih naknada i slabeći zemlju koja je u dugogodišnjem vojnom i političkom sukobu s Rusijom, piše Fajnenšl tajms.
Taj je rizik je, kako ocenjuje list, smanjen prošle sedmice pošto su Moskva i Kijev sklopili sporazum koji će osigurati da ruski gas prolazi kroz Ukrajinu i posle završetka Severnog toka 2. Nemačka je odigrala kritičnu ulogu u posredovanju u sporazumu i pritiskala Rusiju da zadrži tranzitni status Ukrajine.
U razmaku od nekoliko nedelja, jedan od najambicioznijih projekata ruskog predsednika Vladimira Putina, sistem izvoza ruskog gasa koji odgovara novoj geopolitičkoj stvarnosti, a ne Hladnom ratu, poprimio je svoj konačni oblik, ocenjuje kolumnista Blumberga Leonid Beršidski.
Novi ruski sistem izvoza gasa oblikovale su okolnosti na tržištu i spoljni pritisci, ocenjuje Beršidski ističući da način na koji je Rusija izmenila planove za izvoz gasa u poslednjih pet godina odražava veliki pomak u njenom geopolitičkom razmišljanju. Posle američkih sankcija i odlaganja u radovima na Severnom toku, Rusija je bila prisiljena da postigne dobar dogovor s Ukrajinom, koja od Gazproma godišnje dobija oko tri milijarde dolara tranzitne nadoknade.
Ugovor je istekao krajem ove godine i Putin se zalagao za njegovo produženje do jedne godine, dok se Ukrajina zajedno s Evropskom unijom kao posrednikom, zalagala da se ugovor produži na 10 godina.
Rusija je na kraju pristala na petogodišnji ugovor, što, prema tumačenju autora teksta, pokazuje da Putin u svom transakcijskom pristupu spoljnoj politici ceni spremnost ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ;na pregovaranje i postizanje kompromisa.
Kao rezultat, Ukrajina će ostati važan stub nove ruske sheme izvoza gasa barem narednih pet godina, a Putin će imati uravnotežen sistem izvoza gasa, povezuje Rusiju s Kinom, Turskom, južnom, severnom i istočnom Evropom, ukazuje kolumnista Blumberga.
.jpg)
