Izvor: B92, 27.Jun.2011, 15:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ševarlić: Stranci pokupovali njive

Beograd -- Privatizacija poljoprivrednih preduzeća u Srbiji bila je preuranjena, jer nismo imali odgovarajuće zakone, što je dovelo do urušavanja ogromnih kombinata.

Da su uspešnij eprodati, kombinati bi danas pružili značajniji doprinos razvoju agrara, izjavio je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić.

On je ocenio da se zakasneli odgovor na aktuelni trenutak ogleda i u činjenici da su srpski propisi omogućili da kupac uđe u posed poljoprivrednog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preduzeća a da pritom nije regulisano prvenstvo korišćenja državnog zemljišta, za koje su smatrali da je ispravno da polažu ista prava kao dotadašnje društvene agrobiznis firme.

Okolnosti su otežane i činjenicom da Srbija nije zadržala ni pravo na pregovore sa EU o uslovima pod kojima njihovi građani mogu da kupe našu zemlju, a što treba da bude omogućeno prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, upozorio je Ševarlić.

"Prava je šteta što smo kroz privatizacije, a kasnije izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, razbili velike poljoprivedne kombinate, kao organizaciono-tehnološke celine, jer je u privatizaciju išlo društveno zemljište, dok je državno ostajalo u vlasništvu države a na besplatnom korišćenju kupcu, da bi tek posle 2006. postalo predmet licitacije i davanja u zakup", naveo je on.

U preduzećima koja su privatizovana, oko 65.000 ljudi ostalo je bez posla, čime se poljoprivreda svrstava na neslavno drugo mesto, posle tekstilne industrije, po broju radnika koji su ostali bez posla u procesu tranzicije.

"Koliko je loše obavljena privatizacija poljoprivrednih preduzeća rečito govori i to da se za ukupna sredstva dobijena od prodaje zemljišta svih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji danas ne može kupiti ni 20.000 hektara zemljišta. Ako ukalkulišemo i troškove revitalizacije 40-ak poljoprivrednih preduzeća u kojima su poništeni ugovori o privatizaciji, Srbija je na čistom gubitku", izjavio je Ševarlić.

Ševarlić je istakao da sve istražne aktivnosti koje se danas vode "ukazuju na to da je postojala velika sprega vlasnika tako stečenog kapitala i određenih struktura vlasti" i da je na delu bila praksa da novac stečen devedesetih godina "bude opran kroz kupovinu tih i drugih preduzeća".

Podsećajući da je zadružni sektor potpuno isključen iz procesa tranzicionih reformi, Ševarlić je ocenio da je on za ovih desetak godina, zbog neblagovremenog donošenja zakona, prepušten uglavnom stečajnom preuzimanju.

On je dodao da se "u svim tim preduzećima sada vrši socijalizacija efekata loše privatizacije, na teret svih poreskih obveznika. Taj proces će i ubuduće da se pojavljuje jer niko nije kontrolisao kako neko, ko nije imao ni dana radnog staža, može da kupi firmu sa značajnim proizvodnim potencijalima".

Ševarlić je ukazao da je trenutno aktuelan iznuđeni model revitalizacije poljoprivrednih preduzeća za koje je poništena privatizacija, a kao uspešne primere naveo je nedavno osnovan pul od 15 poljoprivrednih preduzeća koji raspolažu sa 21.000 hektara zemljišta i koja su udružila svoje interese.

On je dodao u Srbiji postoji i konfuzija o načinima zaštite naših prirodnih resursa.

"Ako strani investitor formira kćerku svoje firme u Srbiji i kupi poljoprivredno preduzeće, to se smatra srpskom firmom koja je kupila preduzeće u Srbiji, bez obzira na to čije je vlaništvo kapitala", ukazao je Ševarlić.

"Drugi je pristup, ako se javi neko ko nema firmu ovde, jer stranci ne mogu po Ustavu da budu vlasnici naših prirodnih resursa", naveo je Ševarlić.

Prema njegovim rečima, problem će tek da proistekne iz ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jer će Srbija posle isteka četiri godine od njegove ratifkacije u EU morati da obezbedi iste uslove za preuzimanje zemljista i drugih prirodnih resursa i od fizičkih lica iz EU.

"Srbija će biti jedina zemlja koja neće postati članica EU, a dozvoliće da građani EU na njenoj teritoriji kupuju poljoprivredno zemljište", tvrdi Ševarlić.

Prema njegovim rečima, sve druge zemlje su uspele da se izbore za bolje uslove, pa je tako Poljska ispregovarala da stranci mogu da kupuju zemljište posle 12 godina punopravnog članstva u EU, Češka i Mađarska sedam godina, pa im je produženo još tri godine. Slovenija je propisala više „koraka" građanima EU da bi mogli da kupe njihovo poljoprivredno zemljišste, a Hrvatska je zbog tog pitanja produžila završetak pregovora sa EU, rekao je Ševarlić.

On je ukazao da mi još nismo ništa uradili na tom planu i da će to tek predstavljati problem u budućnosti.

Ševarlić je ocenio da je zaista teško naći dobar primer privatizacije u poljoprivredi, koja bi, pored primera uspešnog osavremenjavanja proizvodnje, podrazumevala i zadržavanje istog ili uvećanog broja radnika i značajnije poboljšan životni standard zaposlenih...

Nastavak na B92...