Izvor: B92, 08.Mar.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Setva skuplja od prošlogodišnje
Beograd -- Prolećna setva u Srbiji će ove godine biti obavljena na nešto većim površinama od uobičajenih.
Prošle jeseni je zasejano 300 hiljada hektara manje nego što je planirano
Sekretar Odbora za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran izjavio je da će ovog proleća setva biti za oko 30 odsto skuplja od prošlogodišnje zbog povećanja cena, goriva, đubriva, semena, skupljih rezervnih delova za mašine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Prostran je rekao da je prolećna setva veoma obiman posao i da veruje da će sve planirane površine biti zasejane, ali da ostaje da se vidi kakav će biti kvalitet setve kada je reč o ulaganjima, jer domaći poljoprivrednici još nisu u situaciji da se kreditno zadužuju, kako bi povećali kvalitet proizvodnje.
Prema analizi Udruženja poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede Privredne komore Vojvodine, semena svih najvažnijih ratarskih kultura poskupela su od 60 do 100 procenata, mineralna đubriva između 30 i 70 odsto, a dizel gorivo za oko 35 odsto.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Danilo Golubović izjavio je da će to ministarstvo, pored subvencije od 100 evra po hektaru zasejane površine, pokušati da pomogne poljoprivrednicima i nizom drugih subvencija, kao i kratkoročnim i dugoročnim kreditima.
On je rekao da pomoć od 100 evra po hektaru za nabavku goriva, đubriva i semenskog materijala koju je država dala registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2007. godini nije dovoljna da se pokriju troškovi setvenih radova.
"Sigurno će i poljoprivrednici i država da osete posledice ovoga što se događalo, pre svega, ekonomske, ali i u pogledu snabdevenosti, jer znamo da je pšenica prošle jeseni zasejana na samo 470 hiljada hektara, što već obećava, na žalost, kvantitativno loš prinos", rekao je Golubović i dodao da nam predstoji teška godina koju ćemo pamtiti.
Prema Prostranovim rečima, prošle jeseni pšenicom i drugim kulturama je zasejano 300 hiljada hektara manje nego što je planirano, pa će zbog toga prolećna setva biti obavljena na površini vehoj od uobičajene.
Ovog proleća najveće površine biće zasejane kukuruzom, pod kojim će biti nešto više od 1,3 miliona hektara, a kukuruz će dominirati u setvenoj strukturi zbog atraktivne cene, zato što ima dovoljno semena, ali i zato što "naši poljoprivrednici znaju to da rade", rekao je Prostran.
Soja će biti zasejana na oko 150 hiljada hektara, suncokret na oko 180 hiljada hektara, a šećerna repa na oko 60 hiljada hektara.
.jpg)
