Izvor: Blic, 07.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šest milijardi maraka u slamaricama
Šest milijardi maraka u slamaricama
Službenici Centralne banke BiH bili su veoma iznenađeni kad su krajem prošle godine ustanovili da je u poslednje tri godine iz Bosne i Hercegovine u Nemačku vraćeno više od pet milijardi maraka. Naime, svojevremeno se procenjivalo da su narodi u BiH, nakon teških godina rata i opšte posleratne besparice, iscrpli sve lične fondove za 'ne daj bože' i da će se u najboljem slučaju od građana inkasirati tri-četiri milijarde maraka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Do polovine februara ove godine, do kad je zvanično predviđeno da traje zamena novčanica 12 zemalja Evropske unije u evro, računa se da će biti otkupljeno još oko milijardu maraka, što u markama, što u ostaloj sada 'nevažećoj' valuti.
EVRO-POSAO: Od 3. januara ove godine Centralna banka BiH je prema komercijalnim bankama uputila 15 miliona evra. Domaća moneta - konvertibilna marka - koja je bila direktno vezana za nemačku marku odnosom jedan prema jedan, od sada je fiksno vezana za evro. Jedna KM iznosi 0,511299 evra, odnosno jedan evro je 1,95583 KM. Centralna banka BiH mora obezbediti i dalje pokriće sto odsto u konvertibilnoj valuti za svu pasivu u konvertibilnim markama kako bi se i u budućnosti ostvarila stabilnost i zamenjivost KM. Prema oceni zvaničnika Centralne banke BiH, građani su veoma zainteresovani da devize zamene u evro, pa se najviše opredeljuju za oročavanje devizne štednje, jer tako izbegavaju plaćanje provizije. Za direktnu zamenu DM za evro ili KM, provizija je od 0,9 do 1,0 odsto. Uvođenje nove evropske monete unelo je neuobičajenu živost u, inače, nezavidno stanje u bankarskom sistemu RS. Iako proviziju smatraju simboličnim izdatkom građana, jer navodno time banke pokrivaju samo osnovne troškove konverzije, činjenica je da će ovim poslom ostvariti znatnu dobit. Isto tako, pojedine banke će znatno povećati broj štediša - ne kao rezultat zadobijenog poverenja, nego zbog sticaja objektivnih okolnosti. Za značajnije i trajnije vraćanje poverenja građana u bankarski sistem, nakon dugovanja banaka štedišama od pre rata više od 180 miliona maraka, potrebno je više od elementarne finansijske transakcije.
PRIVATIZACIJA: Do kraja 2001. godine bio je rok da se završi privatizacija banaka, a privatizovana je samo 'Semberska banka' iz Bijeljine. Za ostale nije bilo zainteresovanih kupaca ili prihvatljivih ponuđača na tender. Nije ni čudno, jer je obeležje bankarskog sistema RS niska i nekvalitetna aktiva, pad novčanih sredstava, mala ili nikakva kreditna aktivnost uz povećan stepen rizika, velika potraživanja - uglavnom nastala po osnovu akreditiva i garancija - jednom rečju nelikvidnost.
Iako je ranije bilo predviđeno da sve banke s većinskim državnim kapitalom, koje ne budu u roku privatizovane, budu likvidirane, Vlada RS je shvatila da će tako ostati bez bankarskog sektora. Zbog toga je predložila, a Narodna skupština usvojila, izmene Zakona o privatizaciji državnog kapitala u bankama, kojim je data mogućnost da se banka privatizuje dokapitalizacijom. Isto tako, ostavljena je i mogućnost da deo državnog kapitala ostane u državnoj svojini.
Očekuje se da će do polovine januara ili najkasnije do marta većina banaka biti prodata, počev od 'Razvojne banke' iz Banjaluke, koja slovi za najuspešniju ovdašnju banku. Ova banka je postigla potpunu likvidnost, a iz menadžmenta tvrde da je vratila poverenje klijenata i štediša, jer oni u svakom trenutku mogu da raspolažu svojim novcem. One banke, koje ne iskoriste nove povoljnosti, čeka postupak likvidacije. Ovu sudbinu je, prvog radnog dana ove godine, dočekala 'Prijedorska banka', jer joj je Agencija za bankarstvo RS oduzela privremenu dozvolu za rad, ukinula privremenu upravu - koja je uvedena početkom septembra prošle godine - i pokrenula likvidacioni postupak. Svih 179 radnika 'Prijedorske banke' ostalo je bez posla. Stečajni postupak će trajati šest meseci, a ukoliko se, kojim slučajem, pojavi kupac, onda postupak likvidacije može biti prekinut. Jednaku sudbinu će doživeti još neke banke u RS, ukoliko Vlada, eventualno, ne utvrdi programe za njihovu rekonstrukciju.
POVERENJE: U Agenciji za bankarstvo RS ističu da je neefikasan pravosudni sistem osnovni razlog za nelikvidnost većine banaka. Naime, pravosuđe još uvek štiti dužnike, pa banke sporo i teško naplaćuju svoja potraživanja. Za bolji bankarski sektor, naglašavaju u Agenciji, neophodno je obezbediti sigurne i brze instrumente naplate kredita. Osim toga, prevelik je broj banaka u Srpskoj, više od dvadeset, što državnih što privatnih, a za izuzetno slabu privredu i mali broj stanovnika.
I neke banke iz Federacije BiH i inostrane banke otvorile su poslovnice u RS, čime su otvorile značajnu konkurenciju i onako brojnim i slabim domaćim bankama. Treba napomenuti da je, na primer, austrijska 'Rajfajzen banka' poslovala u BiH u prošloj godini veoma uspešno, što ilustruje podatak da je bilansnu masu povećala sa 240 na 550 miliona maraka. MILA KOSIĆ
