Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Okt.2015, 18:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sertić: Moramo da zaštitimo strane ulagače

Ministar privrede Željko Sertić izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine da je prodaja Telekoma Srbija ušla u završnu fazu, te da je nakon što su se neka preduzeća i investicioni fondovi javili sa neobavezujućim ponudama, izabrano osam ponuđača koji bi uskoro trebalo da dostave konkretne i obavezujuće ponude, te da će do kraja godine biti poznato da li će se Telekom privatizovati. Sertić nije osporio da Železera Smederevo proizvodi gubitke, ali tvrdi da su manji nego ranije, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na pitanje šta će se desiti ukoliko se ne nađe kupac a dugovi ostanu, odgovara: "U tom slučaju Železara ide u bankrot". Ministar privrede je kazao i da Vlada ne može ništa da učini da bi se sprečilo neprijateljsko preuzimanje lista Politika.

Sertić nije želeo da otkrije ko su interesenti za kupovinu Telekoma, ali ni to koja će biti minimalan cena ispod koje se ta kompanija neće prodati i da li je to 2,2 milijarde evra kolika je bila poslednja ponuda pri ranijem pokušaju privatizacije ili neki drugi iznos.

"Najvažnije je pronaći kredibilnog partnera koji će omogućiti rast i razvoj Telekoma", rekao je ministar u emisiji "Pravi ugao" RTV-a.

On je ponovio i da se Telekom neće prodavati "po svaku cenu", te da će Vladi predložit prodaju samo ukoliko računica bude povoljna. Nagovestio je i da se na osnovu prispelih ponuda može reći da će ta računica po Srbiju biti pozitivna, jer se inače, kako je naveo, ne bi ni išlo u drugi krug za koji je izabrano osam kompanija.

Povodom primedbi i kritika berzanskih stručnjaka koji smatraju da Telekom ne bi trebalo ustupiti investicionim fondovima, ministar je rekao da i fondovi imaju interes da kupe neko preduzeće, da ga restrukturiraju i nađu novog kupca.

Ministar je kazao i da je okvirni plan države da se polovina sredstava od ove privatizacije plasira u javne investicije, a polovina za isplatu najskupljih dugova.

Prema njegovim rečima, time bi se znatno smanjile i kamate na državni dug. Sertić je istakao da će i ta računica takođe imati uticaja prilikom odlučivanja o izboru kupca za Telekom.

Komentarišući najave premijera da bi deo novca mogao biti uložen izgradnju nacionalnog stadiona, Sertić je kazao da je stadion ideja Fudbalskog saveza Srbije, te da sigurno neće sve pare otići na to, već samo jedan deo kroz sufinansiranje države.

"Nama novac od Telekoma, pre svega, treba da služi kao razvojna poluga, a ne da ide u potrošnju", istakao je ministar.

Komentarišući primedbe investitora na prepreke u pokretanju posla i dobijanja dozvola, Sertić je kazao da je znatan deo tih problema zakonski rešen, ali da se prepreke javljaju u implementaciji, a zbog, kako je naveo, navika i tromosti administarcije, pa i korupcije, te poručio da u tom pogledu moraju da se urade pomaci u narednom periodu.

Povodom kritika na predloženi zakon o stranim ulaganjima, među kojima je ona od poverenika za informacije od javnog značaja koji je ukazao da se po novim rešenjima građani više neće moći obraćati toj instituciji po pitanju stranih investicija već isključivo vladi – ministar je kazao da je osnovna ideja novog zakona da se stranim ulagačima obezbedi što veća sigurnost.

"Uz to, ovo je i naš pokušaj da ubrzamo određeni proces, koji je sada razjedinjen između više nivoa vlasti, pa tako jedno radi lokal, drugo pokrajina, treće republika...", rekao je on.

On je kazao da je zato "iz praktičnih razloga" predloženo da Vlada bude jedina adresa koja će odlučivati o zahtevima po pitanju stranih investicija.

Upitan da li se time dovodi u pitanje transparentnost, ministar je odgovorio da se moraju znati granice transparentnosti, te poručio da će učiniti sve da zaštiti svakog investirora.

"Ne bih mogao da objasnim investitorima kako je moguće da njiho ugovor bude okačen na nekim sajtovima gde svi mogu da ih vide", dodao je.

Na primedbu da ni poverenik ne može mimo zakona da stavlja ugovore na uvid javnosti, on je kazao da nije sporno da poverenik ostavri uvid u neki zaštićeni ugovor, pa i ugovor Železare Smederovo sa novim menadžmentom, već da se protivi "tome da preko poverenika taj ugovor dođe do orgaanizacije Transparenstnost Srbije ili nekog drugog", a time i do šire javnosti.

Sertić je kazao i da je Komisija za zaštitu konkurencije sve delove tog ugovora Železare proglasila zaštićenima.

Ministar smatra da bi objavljivanje ugovora sa stranim partnerima imalo nesagledive štetu po privlačenje investicija u Srbiju.

Povodom kritika o gubicima Železare, ministar je kazao da bi alternativa bila zatvaranje te fabrike, a da to Vlada ne želi, već da želi da očuva tu proizvodnju, te da trenutno vodi pregovore sa jedno kineskom kompanijom o privatizaciji Železare.

Sertić nije osporio da Železera proizvodi gubitke, ali tvrdi da su manji nego ranije. A na pitanje šta će se desiti ukoliko se ne nađe kupac a dugovi ostanu, Sertić je kazao da "u tom slučaju Železara ide u bankrot".

Na pitanje ko pokriva trenutne gubitke Železare, Sertić je kazao da se "ni jedan dinar iz budžeta ne daje za pokrivanje tih gubitaka", dodavši da Železara redovno servisira svoje obaveze

Ne zna se ko kupuje Politiku

Povodom brojnih nejasnoća u pogledu privatizacije lista Politika i javnog poziva iz tog medija Vladi da se spreči "pokušaj za neprijateljsko preuzimanje" i odgovori koji su političko-finansijki moćnici iza toga – ministar privrede je rekao da Vlada nema uticaja na te probleme, te da ni nejgovo ministarstvo nije uspelo da dođe do podataka vezanih za drugu polovinu vlasništva u listu. On je rekao da to "teško može da se isprati, jer je tržište slobodno, prodaju se akcije, ne zna se ko su ti vlasnici, ko upravlja povezanim licima, a pominju se razne firme, neke iz Rusije...".

"Svi članovi Vlade na čelu s premijerom bi voleli da znaju o čemu se tu radi, a to će verovatno biti moguće kad se okončaju sudski procesi", rekao je Sertić.

Kad je reč o državnom udelu, ministar je naveo da je privatizacija AD Politke odložena do maja sledeće godine, jer je na listi kompanija od strateškog značaja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...