Izvor: Večernje novosti, 04.Dec.2013, 21:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sertić: Kriza traži još jače mere

NEOPHODNO je da se u vrlo kratkom roku osmisli strategija izlaska iz krize kako se virus iz privrede ne bi prelio na banke i ceo finansijski sektor - upozorava za „Novosti“ Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije. On navodi da je PKS Vladi i resornim minstarstvima, uvažavajući stavove privrednika, već dostavila predlog mera za reforme. * Očekuje nas još jedna teška godina: dodatni rast javnog duga, još veći deficit budžeta... - Srpsku privredu u 2013. godine karakteriše >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << izvestan oporavak ekonomske aktivnosti i značajan rast izvoza. Moramo da budemo realni i da budemo zadovoljni što prvi put imamo ozbiljnu političku podršku za ekonomske promene i da budemo svesni da su za suštinske reforme potrebni vreme i opšti društveni konsenzus. Već u narednoj godini imaćemo zakone koji će obezbediti uređeniji sistem i, verujem, rešenje gorućeg problema nelikvidnosti, ali i bolne rezove koji očekuju kompanije koje nisu okončale proces restrukturisanja. Uz održanje makroekonomske stabilnosti i sprovođenje reformi, prve efekte mogli bismo da imamo za tri, a dosta kvalitetniji način poslovanja i bolji standard, za pet godina. * Srbija je krenula sa privlačenjem investicija i na Istoku i na Zapadu. Kada bi mogli da se vide prvi rezultati? - Za više investicija moramo istovremeno da radimo na reformisanju ambijenta za poslovanje i predstavljanju potencijala. Uveren sam da Srbija u naredne dve-tri godine može da kreira privlačan ambijent za investiranje i poslovanje i da već 2015. osetimo značajniji uticaj investicija. * Šta je potrebno da bi konačno bio zabeležen privredni rast u Srbiji? - Nama su potrebne visoke stope rasta BDP da bismo brže napredovali, ali to nije realno ostvariti za godinu, dve ili tri. Dugoročni cilj bi trebalo da bude godišnja stopa rasta BDP od pet odsto. Da bismo to dostigli, potreban nam je godišnji priliv od bar dve milijarde dolara stranih investicija. Time bi se obezbedilo značajnije otvaranje radnih mesta i izvoznih kanala, angažovanje domaćih kompanija u lancu dobavljača...PREGLOMAZAN JAVNI SEKTOR * SVE vlade isticale su reformu javnog sektora kao svoj zadatak... - Nema te privrede koja može da podnese ovako veliki i skup javni sektor s više od 700.000 zaposlenih. Problem nije samo u njihovim platama, koje su veće za 25 odsto od zarada u realnom sektoru, već u neefikasnosti javnog sektora. Zalažemo se za to da se neki principi poslovanja i dobre prakse iz privatnog prenesu i u javni sektor. * Kako ocenjujete prve efekte mera Vlade za oporavak privrede? - Do sada usvojene mere predstavljaju prvi korak, koji će već dogodine doneti novi regulatorni okvir i rezultate. Naravno, za korenite promene to nije dovoljno. Sad smo na početku procesa i insistiramo na paketu mera koje bi se sprovodile u narednih tri do pet godina sa pojedinačnim zadacima svakog ministarstva. * Da li će novi zakoni o privatizaciji i stečaju, radu, planiranju i izgradnji, doprineti boljem privrednom ambijentu? - Zakone koji nisu dobri i koji su postali prepreka poslovanju i investiranju treba menjati. Uz strukturne reforme ova četiri zakona omogućiće neophodno resetovanje srpske privrede. * Delite li mišljenje ministra privrede da podizanje stope poreza, a da se ne smanjuju nameti na rad, neće imati pun efekat na ekonomiju? - PKS se zalaže za smanjenje opterećenja na zarade, ali država treba da utvrdi realnu dinamiku. Međutim, smanjenje nameta na rad ne može da donese pune efekte i ne može da bude jedina, već jedna od mera sistemskog sveobuhvatnog programa za smanjenje sive ekonomije.

Nastavak na Večernje novosti...

B92: "Bez industrije nema ekonomije"