Izvor: B92, 28.Avg.2011, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Septembar će nam isprazniti džepove
Beograd -- Zbog 90.000 dinara dodatnih troškova naredni mesec će potpuno isprazniti kućne budžete mnogih porodica, pa većina živi na odloženo.
Septembar je za većinu potrošača, ali i prodavaca, među najdužim mesecima u godini. Oni koji su imali nešto para - potrošili su ih na odmoru. A na kraju leta dete treba spremiti za školu, studenta za fakultet, u podrum složiti ogrev, a u špajz - zimnicu. I sve to zajedno, za porodicu sa dvoje dece, znači najmanje 90.000 dodatnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << troškova.
Bankari nude kredite, potrošačke, gotovinske, za godišnji odmor, belu tehniku, nameštaj. Spremne su nove kartice, sa dužom otplatom i manjom kamatom. I trgovci su strpljiviji nego ikada, pa mušterijama velikodušno daju poček i od neverovatnih 180 dana. Nažalost, mnogim građanima Srbije to će biti jedini način da prežive ovu jesen.
"I mi osetimo kada dođe septembar. Najviše se kupuje školski pribor, sveske, olovke, pernice. Zato ih i imamo u ponudi. Kupuje se dosta i povrće, kao i konditorski proizvodi. S druge strane, manja je prodaja pića, mesa, a posebno se oseti pad prometa skupljih suvomesnatih prerađevina", kažu trgovci.
Trgovine bi verovatno drastičnije osetile pad prometa da nije sniženja. Akcijama, kažu trgovci, povećavaju prodaju određenih namirnica od 30 do 50 odsto. Zato se i sniženja vezuju za sezonu. Školski pribor je obavezno na popustu krajem avgusta i tokom septembra. U to vreme „padaju" cene povrća i voća i zimnice.
Na hranu pola plate
Troškovi hrane odnose sve veći deo primanja jednog domaćinstva. Zvanična statistika kaže - oko 42 odsto. Još 17 odsto odlazi na komunalije. Od ostatka prosečna porodica ne može da pokrije ni ostale redovne, a kamoli vanredne troškove.
Sveta trećina građana u toplu zimu investira tokom čitave godine. To su svi oni čije domove greju toplane. Njima septembar ne menja računicu, ali zato većini donosi dodatne troškove.
Agencija za energetiku uveliko je obračunala koliko će koga koštati grejanje stana od 60 kvadrata i, kaže njihova analiza, najcrnje se piše građanima koji koriste lož ulje i struju bez akumulacije. Prvi će za čitavu grejnu sezonu potrošiti čak 142.000 dinara, a drugi najmanje 122.700 dinara. Ugalj i termoakumulacione peći su najpovoljniji. Grejanje na ugalj košta od 47.400 do 49.100 dinara. Termoakumulacione peći će „progutati" 41.300 dinara.
Malobrojne su porodice koje tokom jeseni ne spreme makar nešto iz bogatog repertoara tradicionalne zimnice, a još malobrojnije one koje uspeju da ispoštuju baš čitav asortiman. Od marmelada i džemova, preko ajvara i ljutenice, do turšije i kiselih krastavčića. Trenutne cene na pijacama obećavaju da će konačan ceh biti manji nego lane, ali za prosečna primanja on nikako nije zanemarljiv.
"Obično spremim oko 15 litara kuvanog paradajza. Znači, treba mi 30 kilograma ovog povrća, a nadam se da neće koštati više od 20 dinara po kilogramu. Uvek spremam barene paprike, i to najmanje 20 kilograma. Sada ih ima i po 50 dinara, a videćemo koliko će biti za mesec dana. Najmanje 30 kilograma mi treba i za 10 tegli ajvara. Navikli smo se i na turšiju, a za nju treba najmanje 15 kilograma raznog povrća. Kada sve saberem, koštaće najmanje od četiri do pet hiljada dinara", kaže Ljiljana Rodić iz Beograda.
Ko ne preskače mešane salate, kornišone, pekmeze i domaće sokove, pred zimu će na voće i povrće potrošiti najmanje 10.000 dinara. Ko nema „keš„ moraće da izbegne zelenu pijacu i nabavku završi u prodavnicama.
Septembar će „progutati" bezbroj čekova. Otplaćivaće se i dogodine. Dok se budu skidale poslednje rate, negde u martu ili aprilu, zimnica će se pojesti, a ogrev potrošiti. A koliko će se tek „počeka" potpisati u međuvremenu. Sve u nadi da će i plata jednog dana biti dovoljna za život.
Osnovci u Beogradu o udžbenicima ne moraju da razmišljaju, jer ih dobijaju besplatno. U ostatku Srbije u istoj su situaciji đaci prva tri razreda. Roditelji srednjoškolaca, akademaca i starijih osnovaca u ostatku zemlje samo za udžbenike moraju da izdvoje od 4.000 do 11.000 dinara. Od 4.000 do 7.000 dinara košta i obavezni pribor, radne sveske i vežbanke. I taj trošak ne mogu da izbegnu ni učenici koji su dobili komplete knjiga na poklon.
Polazak u školu đake srednjih stručnih škola košta i do 20.000 dinara. A koliko je kriza istanjila kućne budžete vidi se i po tome što su i knjižare uvele „poček". Pribor se kupuje i na pet mesečnih rata, pa i preko administrativne zabrane.
Studiranje je za roditelje akademaca nepresušan izvor troškova. Školarina je od 70.000 do čak 240.000 dinara, a svaka knjiga košta najmanje 800 dinara. Plaćaju se i prijave ispita.
Neuporedivo veći izdaci čekaju porodice čija deca studiraju van rodnog grada. Ako su beogradski akademci, stan košta najmanje 150 evra, a najskromnija soba 80 evra. Uz sve ovo treba obezbediti novac za hranu, prevoz i račune.
