Izvor: Politika, 08.Sep.2009, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Se­me zna­nja u gu­du­ra­ma Go­li­je

Klas Dijkstra, je­dan od vo­de­ćih ho­land­skih eks­pe­ra­ta za se­men­ski krom­pir, već se­dam go­di­na vo­lon­ti­ra na pod­ruč­ju Dra­ga­če­va i Go­li­je

Guča – Koračajući prvi put gudurama sela Rudno na Goliji, Klas Dijkstra, jedan od vodećih holandskih eksperata za semenski krompir, ponavljao je u sebi: „Ovde se ništa ne može učiniti”. Ipak, nije se unapred predao: nastavio je da pomaže ovdašnjim seljacima, spremnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da uče kako se gaji semenski krompir.

Danas, sedam godina kasnije, s ponosom kaže da je prezadovoljan napretkom srpskih ratara i dodaje:

– Prve godine, video sam da čak i vrhunsko seme iz Holandije, posle samo jednog umnožavanja kod vas, naglo gubi vrednost. Ovog leta, bar na pet polja, domaće seme bilo je tako dobro da se moglo umnožiti još jednom i da se nakon toga iz njega može proizvesti merkantilni krompir.

Dijkstra je svojevremeno bio predsednik borda direktora kompanije ZPC, druge po veličini holandske firme za uzgoj semena. U to vreme, preduzeće „Agromobil” iz Guče želelo je da unapredi proizvodnju krompira, pa je zatražilo pomoć od Organizacije holandskih eksperata volontera (PUM).

Oni su poslali Dijkstru, koji je prihvatio da bez dinara naknade dođe u ovaj kraj i govori ratarima šta im je činiti, i to je bio početak saradnje koja se pretvorila u prijateljstvo.

Odmah je, kaže, uočio da je i na ovim visovima, iako su njive kamenite i tesne za velike mašine, moguće odgajiti prvorazredno seme. Ali, samo na parcelama iznad 1000 metara nadmorske visine.

– Farmerima sam rekao da su pred njima dva puta, novi i stari. Ako nastave da idu starim, oslanjajući se na sreću, događaće im se da jedne godine dobiju dobro seme, a već sledeće loše. Alternativni put je da počnu s primenom pravila koja su već odomaćena u Holandiji i u čitavom razvijenom svetu. Na moje zadovoljstvo, priklonili su se drugom putu – kaže Klas Dijkstra, otkrivajući nam „obavezujuća uputstva” koja je dao našim proizvođačima:

– Za setvu se biraju izolovane njive, udaljene bar stotinu metara od nekog drugog krompirišta, kako bi se izbegla eventualna zaraza. To ne može biti parcela na kojoj je lane sejan krompir, jer će se pojaviti samonikle biljke i širiti virus. Zatim, farmer mora redovno da čupa i baca bolesne biljke pre nego što počnu da lete lisne vaši i prenose viruse i bakterije. Onda sledi obavezna desikacija: pre nego što krompir uđe u završnu fazu rasta, kad se mnoge bolesti razvijaju, potrebno je biljku preseći totalnim herbicidom.

Na polju „Agromobila” u Rogači kod Guče sejana je sorta „arnova”, u skladu sa Dijkstrinim pravilima ali na znatno nižoj nadmorskoj visini, i pre nekoliko dana povađen je rod: 30 tona po hektaru, od čega je 80 odsto semenska frakcija. Za kilogram domaćeg semena proizvođači mogu da dobiju od 30 do 45 dinara.

Inače, u našoj zemlji semenski krompir danas proizvode samo ratari Golije, Dragačeva i ivanjičkog kraja, na ukupno 600 hektara, što je daleko od domaćih potreba, pa Srbija svake godine daje četiri miliona evra za uvoz 5.000 tona semena.

Upravo ovih dana, Holanđanin je sa vlasnikom „Agromobila” Ratkom Vukićevićem bio u Ministarstvu za poljoprivredu, gde je Upravi za zaštitu bilja predložio kako da država poboljša uslove za proizvodnju semenskog krompira. I taj savetodavni angažman je bio volonterski, dakle bez novčane nadoknade.

I nije to jedini takav gest iskrenog prijateljstva: Klas je lane darivao 3.000 evra da bi se napravio toalet u Rudnom, nedaleko od manastira Studenica, jer bi seoska ambulanta bez mokrog čvora bila zatvorena. Sada je spreman da pomogne popravku škole u selu, koristeći članstvo u upravnom odboru velike osiguravajuće kuće iz Holandije.

Gvo­zden Ota­še­vić

[objavljeno: 09/09/2009]

Nastavak na Politika...