Izvor: Glas javnosti, 13.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seljacima pare do kraja godine
BEOGRAD - Ministarstvo poljoprivrede će do kraja godine isplatiti sva dugovanja poljoprivrednicima. Konačan iznos se još ne zna jer se zahtevi za pojedine subvencije primaju do kraja novembra - kaže dr Saša Dragin, ministar poljoprivrede.
Govori se o mogućnosti da subvencije ubuduće dobiju samo čista poljoprivredna gazdinstva?
- Budžet za 2009. godinu biće više fokusiran na investicionu podršku Ministarstva prema individualnim, registrovanim, profesionalnim gazdinstvima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Istovremeno, posebna pažnja će se posvetiti podršci proizvođačima iz nerazvijenih područja. Nije samo Vojvodina poljoprivreda u Srbiji, daleko veći problemi leže u južnim i istočnim delovima zemlje.
Šta će biti prioritet u strategiji razvoja poljoprivrede?
- Osnovni ciljevi strategije koja se priprema oličeni su u pripremi zemlje za integraciju u EU i Svetsku trgovinsku organizaciju. Podizanje nivoa konkurentnosti domaće poljoprivrede i obezbeđenje pristojnog prihoda stanovnicima ruralnih oblasti ostaju na snazi i danas. Srbija se nalazi na putu ka EU, uz izvesno skoro članstvo u STO, pa se harmonizuje zakonodavstvo sa njihovim propisima. To donosi krupne, institucionalne promene domaćeg agroekonomskog sistema, kakva je Agencija za plaćanje. Pripremaju se i izmene i dopune zakona o zemljištu čime će se sistem izdavanja državnog zemljišta u zakup urediti i otkloniti sve nejasnoće i tehničke prepreke.
VEĆE NAKNADE
Pokrenuli ste pitanje neplaćenih vodoprivrednih naknada, da li će se menjati te niske cene?
- Naknade će naredne godine biti povećane sedam odsto. Fabrike vode plaćaju cenu po litru prodate vode od 1,071 dinara.
PRIHOD OD ZEMLJIŠTA
Koliko je do sada zemlje dato u zakup i koliki su prihodi?
- Do sada je zaključeno 2.622 ugovora, ukupna površina zemljišta, datog u zakup po ovim ugovorima je 150.850 hektara, prihodi od ovog zakupa su 22.426.751 evro koji dospevaju na naplatu 30. oktobra, a u fond zemljišta ulazi još 106.000 hektara koji su dati u zakup po ranije zaključenim ugovorima.
Da li poljoprivreda može da poveća izvoz i kakvi su ovogodišnji izvozni rezultati?
- Poljoprivreda Srbije može da poveća izvoz, naročito onih proizvoda kojih ima više nego što su naše potrebe - šećera, kukuruza, ukoliko cena bude bila konkurentna, suncokretovog ulja i drugih proizvoda, ali su potencijalne mogućnosti za izvoz i u stočarstvu. Ovogodišnji izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda će biti na nivou prošlogodišnjeg izvoza čija je vrednost bila 1.690.000 dolara, pa je u 2007. godini ostvaren suficit od 575.000 dolara. Najvažniji izvozni proizvodi su smrznuta malina, višnja i kupina, kukuruz i šećer.
Poznato je da godinama ne možemo da ispunimo kvotu za juneće meso, a i šećerane su u problemu zbog „izvoza“ repe u Hrvatsku.
- Ministarstvo pomaže poljoprivrednicima da obnove svoj stočni fond, kupovinom kvalitetnih priplodnih životinja i nabavkom mehanizacije. Investira se i u osnaživanje sektora proizvodnje goveđeg mesa, podsticanjem tova junadi. Problemi oko neispunjenja kvote, koja sad iznosi 8.700 tona su različiti. Najčešće kupci u EU zahtevaju meso zadnjih četvrti, a prednje četvrti se tada moraju prodati na domaćem tržištu, ali po nižim cenama. Takođe, velika prepreka za izvoz je i visoka cena junećeg mesa na domaćem tržištu. Još jedan od problema sa kojim se Srbija suočava je nedovoljno organizovana proizvodnja. Ministarstvo zbog toga stimuliše udruživanje poljoprivrednika, kao i povećanje broja grla u tovu.
Što se tiče šećera, dosadašnje analize stanja ukazuju da je za unapređenje ovog sektora neophodno poboljšati odnos između šećerana i proizvođača. To znači, pre svega, utvrđivanje stimulativne otkupne cene, bolje uslove kod prijema sirovine, bez „zakidanja“ na sadržaju šećera, i utvrđivanju čistoće. S obzirom na dobit koju šećerane ostvaruju po osnovu izvoza očekuje se da deo dobiti usmere u dalji razvoj sirovinske baze i time osiguraju optimalnu količinu šećerne repe za svoje kapacitete. Smatramo da svaki poljoprivrednik koji odlučuje o tome šta će da proizvode, odlučuje i o tome kome će robu prodati.
Kada će se obezbediti uslovi za izvoz svinjskog mesa?
- U ovom momentu moguć je izvoz proizvoda svinjskog porekla koji su prošli specifičan termički tretman, u skladu sa propisima EU i koji potiču iz objekata za klanje i preradu koje je odobrila EU, a to su „Juhor“ i „Topola“. Pošto u RS, kao i u dugim zemljama u regionu već decenijama traje kuga, svinje ne mogu ući na tržište EU. Kada budu obezbeđeni uslovi da nema ove bolesti i prestane vakcinacija tada je moguć izvoz živih svinja i svinjskog mesa.
Kakve su šanse da se obnove zasadi višanja ili kao u Turskoj podignu voćnjaci trešanja koje brzo stižu na rod i mogu da se izvoze?
- Ministarstvo intenzivno radi na podsticanju zasada - višanja sa 240 dinara po sadnici i trešanja sa 300 dinara, pa očekujemo da će se ovi voćnjaci intenzivno podizati.
Koji će proizvodi ostati zaštićeni visokim carinama i posle stupanja na snagu Prelaznog sporazuma?
- To su ulje od suncokreta, duvan, cigarete i šećer, pa se carinsko opterećenje za ove proizvode neće snižavati do ulaska u EU. Takođe, od 2.430 proizvoda, označenih kao posebne tarifne linije, 1.400 će imati određeni oblik zaštite do kraja tranzicionog perioda.
