Izvor: Politika, 26.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Šel" samo maska
Ova velika svetska firma, kao savetnik naše kompanije, ne može da učestvuje na tenderu, jer bi ga time samo – poništila
Naftni holandsko-britanski gigant "Šel – global solušn", u vezi s kojim se poslednjih dana sve više spekuliše da bi mogao postati novi strateški partner Naftne industrije Srbije, dosad nije uopšte pokazao interesovanje za kupovinu naše nacionalne naftne kompanije, kategorički tvrde u NIS-u.
Jer, NIS je, kako su više puta i sami potvrdili u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Šelu", kap u moru za ovog velikog svetskog igrača. Jedini razlog za njihov prošlogodišnji ulazak u NIS, kao savetnika i konsultanta, koji bi svojim decenijskim iskustvom i znanjem pomogao da se vrednost NIS-a podigne uoči privatizacije, takođe je okarakterisan kao privatizacija na mala vrata, ali bez osnova za nešto više.
Prisustvo "Šela" osetilo se u proizvodnji dizela, koja je od tada znatno povećana, a rafinerije su tehnološki u mogućnosti da proizvode dovoljne količine evrodizela, koji je ranije morao da se uvozi, jer je po kvalitetu daleko odstupao od evropskog standarda.
Još jedna potvrda da "Šel" nikada do sada nije bio viđen za potencijalnog kupca NIS-a jeste i ugovor koji je potpisan sa nacionalnom naftnom kompanijom, a u kome nedvosmisleno stoji da nije zainteresovan za kupovinu NIS-a. Čak i da jeste, došlo bi do sukoba interesa. Jer, na tenderu, potvrđuju i u Agenciji za privatizaciju, nikako ne bi mogao da pobedi onaj ko je do juče bio savetnik i konsultant a sada bi da postane strateški partner NIS-a. Zbog toga bi tender morao da bude poništen.
U prilog ovoj priči ide i potvrda da "Šel" nije podneo ni pismo o nameri da učestvuje na tenderu za privatizaciju NIS-a, koje su druge naftne kompanije dostavile Agenciji za privatizaciju, a koja je pre oko mesec dana raspisala takav oglas.
Kako se saznaje, papire su podneli grčki "Helenik-Petroleum", austrijski OMV, poljski PKL i mađarski MOL. Iako u Agenciji za privatizaciju ne žele ovo da potvrde, objašnjavaju da ovo pismo o namerama nikako ne znači da se po raspisivanju tendera ne mogu javiti i ruski "Lukoil", izraelske naftne kompanije, kao i drugi regionalni igrači koji još ispipavaju teren.
U naftnim krugovima ističu da nije isključeno da najviše šanse na tenderu ima upravo konzorcijum "Lukoil-Petrol" u kome je ruski partner dominantniji. Međutim, kako kažu, ne treba se iznenaditi ako se uključi i mađarski MOL, za koga se, međutim, poslednjih dana sve više priča da gubi trku. Najviše zbog toga što ni posle tri godine od kupovine 25 odsto hrvatske "Ine" i zlatne akcije nisu krenuli sa ulaganjem u ovu naftnu kompaniju. A srpska vlada ne bi da rizikuje da i NIS dočeka ovu sudbinu.
Na pitanje kada su to ruski "Lukoil" i MOL pravili zajedničke poslove i da li su negde već zajedno nastupali – u ovoj mađarskoj naftnoj kompaniji potvrđuju da imaju zajedničke poslove u istraživanjima nafte i gasa, ali je taj posao MOL sa Rusima radio više preko "Slovnjafta", u kom ima akcije.
Upućeni tvrde da je "Lukoilu" jedino bitna pozicioniranost na ovom tržištu, a da bi slovenački "Petrol" i MOL radili na razvoju mreže benzinskih pumpi. MOL bi iz svoje rafinerije "Sasalambata" u Budimpešti uvozio vrhunsko kvalitetno gorivo, od kog je NIS na tenderu već uvozio evrodizel.
Poznato je da je slovenački "Petrol" svojevremeno nudio NIS-u 50 miliona dolara i "nou hau", odnosno primenu znanja i tehnologije koja već postoji na slovenačkim pumpama, a koja ispunjavaju sve evropske kvalitete, što je NIS odbio.
Međutim, u ovom trenutku potencijalnim kupcima "trn u oko" predstavlja insistiranje srpskih vlasti da se do završetka privatizacije NIS-a, kako bi se očuvao, umesto Uredbe o zabrani derivata uvedu visoke carine, od oko 17,5 odsto za benzine i 30 za dizele.
Jasna Petrović
[objavljeno: 26.10.2006.]
.jpg)
